Branič

ПРАВО ЗАДРЖАЊА ПАРНИЧНИХ ТРОШКОВА, итд. 19

зивања остао строго формалан и дозволио да се исто врши једино јавним исправама. Потпуно је јасно, да је према ономе што смо до сада навели II и III одељак § 660 гр. п. п. у контрадикцији са I од. истог прописа и II одељком § 661, јер ови последњи одређују л ут и начин како се врши вансудско огказивање, те се оно „или на који други начин" појављује као излишно. У противном кад би се на пример дозволило и усмено отказивање, онда би се појавила читава серија сведока за и против и овај специјалан поступак изгубио би потпуно свој значај. Зашто је пак законодавац, као што смо напред рекли код начина како се врши отказивање казао да се исто врши сем преко јавног бележника „или на који други начин", кад сви до сада побројани начини немају пуноважног правног дејства сем путем јавне исправе, то је тешко одговорити. Можда се и овде поткрада једна грешка у намери да -би закон био што потпунији. По аустријском праву дан отказивања и достављања може се утврђивати и приватном исправом. Наш § 660 гр. п. п. у овоме отступа од свога аустријског изворника, па је можда због тога дошло до онаквог редиговања I од. § 660 гр. п. п. Досадашња примена поступка о отказивању показује то да се сви откази врше судским путем док један незнатан део иде преко полицијске власти. У пракси су непознати случајеви неког другог начина отказивања сем ова два напред наведена. Сасвим је разумљиво, што пракса незна за друге врсте, јер их као што смо до сада изложили не предвиђа ни сам закон. Потпуно су могла и ова два једина начина, да уђу у исти одељак пошто производе исто дејство и да потпуно изостане одељак који говори о вансудском отказивању. Налазим да ће се странке и где постоје јавна бележништва радије обраћати судовима јер ће их то мање коштати, у осталом и због тога што се остали део поступка има обавити пред Среским судом изилази да ће се вансудско отказивање путем јавних исправа преко јавних бележника и преко полиц. власти ређе појављивати па се може десити да ови прописи остану без практичне примене.

Филиа Ћосик, судија — Алибунар. ПРАКО ЗАДРЖАЊА ПАРНИЧНИХ ТРОШКОВА, ДОСУВЕНИХ СТРАНЦИ О.Ц ПРОТИБНЕ СТРАНКЕ, ОД СТРАНЕ АД80КАТА Питање адвокатске награде и трошкова од противне странке у спору регулисано је Грађ. парнич. пост., који у своме § 143. нормира, да ће странка која у парници буде потпуно побеђена накнадити противној странци све парницом проузроковане трошкове, који су били потребни ради остварења или одбране права. Ти трошкови досуђују се не адвокату већ странци која је са своје стране дужна, да у смислу §§ 27.-29. Закона о адвокатима исплати адвокату као своме заступнику припадајућу му награду