Branič

ПРОБЛЕМ ЗАКОНСКЕ И ПРАВНЕ АНАЛОГИЈЕ

27

нације правних односа, а то доказује унутрашњу противречност те доктрине. Уместо да буде потстрек развоја, еволуционизам би био његова кочница. Рационализам, пак, пружајући сигурност,, допринео би у развоју односа, доказ дакле, да он није нешто мртво, мумија од камена, него напротив нешто живо, у пуном складу са животом. Рационалистичко схватање могло би се изразити чувеним правним афоризмима: Раг 1е сосЈе, шаЈ5 аи (Зе1а сЗи сосЈе (5а1еШеб) Аи с!е!а еЗи сос!е, таЈз раг 1е сосЗе (ВиГпоЈг), и ако су оба умерена реакција на пуни рационализам, на формулу Раг 1е сос1е, тајз раз аи сЗе1а сЗи сос!е. По еволуционистичкој школи овде се, пак, више не можемо држати законскога текста. Управо овде ваља чинити једну разлику. Сасвим је могуће да стари односи садрже језгро нових односа. Али исто тако, сасвим је могуће, да је то старо немоћно да обухвати ново. Довољно је навести само многобројне проналаске о којима законодавац није могао ни мислити, којих, дакле, у кодексу нема ни ефемерно. Додајмо са наше стране, да и у првом случају (кад нови односи произлазе из старих) могло би се дискутовати колико нови случајеви имају истоветнога са старим. Навек се може десити, по Хегелу, да се низ малих, квантитативних промена претвори једиог дана у промеиу квалитативну. Док би се у првом случају ипак још и могли држати текста у другом би то било немогуће, „јер нема логике на свету која може извући из текстова оно чега у њима нема. 7 ) „Ма колики респект имали према закону, кажу еволуционисти, он није никад у стању да обухвати цео правни живот. С друге стране, ма како била јака воља која га је васпоставила, она не треба и не може да угуши трансформације права,. чак ни у оном домену, који је она детерминисала." (Ж. Спасојевић ор. сИ.). И у овом другом случају, законодавац је делегирао^ своју власт судији, који има да реши ове потпуно нове случајеве као пуномоћник законодавца, дакле, примењујући његову вољу. <3ш ташЗа! 1рзе {еаззе У1сЗе1иг. Судија комбинујући истим елементима које му пружа живот, као и законодавац што ће доцније чинити, донеће исте закључке као и законодавац. Не будући везан за текст, он би ипак остао у домену законодавчеве воље. Ми смо овде изложили само блажију варианту поменуте школе. Мало час ћемо видети како резонује, друга, доследнија варианта. Ова разлика између ове дзе школе када су у питању законске празнине врло је важна и у погледу аналогије. Јер, питају еволуционисти, зашто се, у оним случајевима када је јасно и несумњиво да ново не може да буде обухваћено старим, везивати за вољу законодавчеву ? Такав рад судијин био би, управо, један логички апсурд и бесмислица. „Како судија може наћи у тексту оно чега нема?" (Ж. Перић: О ул. суд. вл. у срп. зак.). „Савремени покрет слободног истраживања хоће да прекине с овом врстом правног лицемерства" 8 ). Зар није оправданије признати да у тексту нема дотичног односа и дати судији улогу ствараоца права? Уместо да се служимо аналогијом боље је да у том случају

7 ) Ђ. Тасић: Методи или школе тумачења Архив свеска за април 1935 год»8 ) Др. Божа С. Марковић: Проблем основа и интерпретације права.