Branič

,Б Р А Н И Ч"

По оцени ових ревизионих разлога Касациони суд је нашао да су неосновани, јер су исти већ били садржапи у призивном писмену и били предмет оцене призивног суда чија је оцена правилна и на закону основана — § 592 т. 4 гр. п. п. Што се тиче предлога тужиоца да се призивна пресуда поништи и предмет врати на поновну правну оцену, такође је неоснован јер се овај предлог,. истакнут у ревизији не заснива ни на једном законском пропису, нити је тужилац за овакав предлог истакао ма какав ревизиони разлог — 598 од. I гр. п. п. Са изложенога Касациони суд је ревизију тужиоца одбацио као неосновану а пресуду призивног суда потврдио — § 604 гр. п. п."

Призивни суд дужан је рекурс, изјављен противу закључка првога суда којим се дозвољава повраћај у иређашње стање, одбаииши у смислу § 620 грађ. иарн.иост. пошто шаквом рекурсу нема месша по §217 грађ. иарн.иост. (Закључак Касационог суда у Београду од 28 маја 1935 год. Рек. 199'35). У правној ствари П. М. противу Ж. М., због повраћаја мираза по предмету тужилачке стране за повраћај у пређашње стање, Срески суд у Пожаревцу закључком својим од 30 новембра 1934 год. Бр. 535|34|9, дозволио је повраћај у пређашње стање, са разлога: .Увидом у закључак о одбацивању установио је суд да је датиран са 23 окт., предлог за повраћај предат је 27 октсбра 1934 год. Приговор противника да је предлог поднет неблаговремено неуместанје. § 212 даје могућност странци да поднесе предлог за 15 дана од дана сазнања за пропуштање. Правозаступник тужиље сазнао је за пропуштање у времену кад је закључак био на препису, дакле између 23 октобра и 27 октобра 1934 године. Што се тиче приговора да није испуњен услов из § 213 чл. 2 и тај није оправдан. Тужиља је већ поднела призив, а суд је закључком одбацио призив, али суд овим укида свој закључак, према томе већ поднети призив добива своју правну снагу Али постоји једна друга околност која са стране противника није приговорена а суд је констатује по званичној дужности, Прописи грађ. парн. пост. који говоре о повраћају у пређашње стање одређују да предлог за повраћај мора поднети странка. О томе говори § 310, 311, 313 и § 218 гр. п. п. У конкретном случају поднео је предлог заступник тужиље и у самом поднеску означио га као предлог „пуномоћника тужиочевог а поднесак је потписао" сам пуномоћник тужил>е Т. И. адв. „Намеће се дакле питање да ли је предлог поднет у складу са цитираним зак. прописима. Суд налази да је предлог предат сходно зак. прописима, те се као такав може узети у поступак. За ову одлуку суда нека служи као разлог § 175 т. 3 и 132 т. 1. Др. Аранђеловић у својој књизи Грађ. процесно право на страни 183 у белешкама под 552 каже „да је с обзиром на стилизацију § 175 т. 3 доста ако само адвокат потпише тужбу." Суд је нашао да је парнична радња извршена са закашњењем у место до 2 октобра 3 октобра. Правозаступник тужиље је прописно евидентирао рок парничне радње у свом роковнику. У време када је парнична радња требала бити извршена заступник је био заузет озбиљним и интензивним душевним радом јер је бранио своје штићенике који су одговарали за кривична дела угрожена смртном казном. Пуномоћ од своје странке добио је тек 2 октобра пре подне — рок за извршење радње текао је још 2 октобра после подне. Заступник услед горе поменутог рада није вршио контролу у својој канцеларији у оној мери у којој је он обично вршио." Окружни суд у Пожаревцу као рекурсни суд, решавајући по рекурсу тужене стране закључком својим од 3 јануара 1935 год. Пл. 10513412 укинуо је горњи закључак среског суда у Пожаревцу и није дозволио повраћај у пређашње стање са разлога: По расмотрењу аката овог спора, Окружни као рекурсни суд је нашао: да је Срески суд у Пожаревцу на дан 25 августа 1934 год. донео пресуду због изостанка тужилачке странке. На ову је пресуду изјавила призив преко заступника тужилачка странка који је призив у Среском суду примљен 3 октобра 1934 год. Како је тужилачка странка по гласу доставнице пресуду примила на дан 17 септембра то је Срески суд на основу § 448 гр. п. п. одбацио призив као неблаговремен закључком својим од 23. октобра 1933 год. II П. 535 34-4.