Branič

,Б Р А Н И Ч'

крив. суд. поступку за Краљевнну Србију, иошто је, као што је напред наведено ово питање и ако процесуалне природе нормирано у материјално-кривичнок> законику, који је у односном времену взжио на територији првостепеног суда у Прилепу, а важење или неважење законика о крив. суд. поступку за Краљевину Југославију ирелевантно је, пошто исти ово питање и не нормира. Са изложеног јасно је да је по^енутим одлукама Среског и Окружногсуда у Прилепу повређен материјални закон у пропису §-а 89 оз. 1 реченица 1 к. з„ те стога предлажем да Касациони суд изволи на основу §-а 357 од. I! ксп. по одржаном јавном претресу својом пресудом ову повреду констатовати.. Касациони суд у Београау, пресудом својом од 25 јуна 1935 године Кре 800, није уважио овај захтев за заштиту закона са разлога: „Врховни Државни Тужилац истиче, да се предлог може опозвати само до почетка првог главног претреса, те је према томе без утицаја та чињеница, да ли су претреси впше пута одлагани, па се зато овај предлог вије могао истаћии ставити пре почетка последњег главног претреса. "Го своје гледиште заснива на § 89 од. I првој реченици кз. Касациони суд налази, да је такво разлагање Врховног Државног Тужиоца неосновано са ових разлога: Сваки одржани главни претрес претставља једну целину за себе. У конкретном случају се види, да је било неколико претреса, али су сви били одлагани из разних законских разлога, тако да је сваки идући претрес изнова текао, и на њему су биле обновљене све иотребне процесне радње везане за главни претрес, читање тужбе, давање речи итд. Па како је пре почетка последњег главног претреса, приватни учесник изјавио да одустаје од свога предлога за гоњење, то је и његова изјава дата благовремено, т. ј. у оном року који предвиђа § 89 од. I к. з. Други би случај био да је претрес био прекинут и настављен, да је он текао ин континуо, Ово је у осталом и у сагласности са наређењем из § 240 од. IV кр. суд. пост. који је усвојио начело јединства расправе".

Утаја новца од стране старалаца пупилшх маса инкриминшие <е као и свака утаја по одредбама оашшег кривичног законика, а не као дело своје врсте ио чл. 46 Уредое о убрзању рада код судских и иследних власти. (Пресуда Касационог суда у Београду од 3 децембра 1934 г. Кре. 906). У кривичном предмету противу Р, М.,'због дела из § 319 крив. зак., Окружни суд у Чачку, пресудом својом од 29 августа 1934 год. КЗП. 69716Ј34 ослободио је оптуженика од оптужбе да је у 1929 и 1930 год. у селу Мрчајевцима а у својству стараоца масе пок. Д. М. примио на име инвалидске потпоре суму од 9690,— дин. па исти новац по наредби старатељског судије није хтео положити судској каси већ задржао за себе и утајио у намери да прибави себи противправну имовинску корист. Суд је нашао да у описаној радњи стоји преступ из чл. 46 Уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти, а не злочинство из § 319 од. 1 крив, зак. у в. § 2 крив. зак. како је то квалификовала оптужница, јер кривица опт. Р. састоји се у томе што по наредби старатељског судије није положио масени новац који је код себе задржао, а таква радња његова носи све карактерне знаке из чл. 46 цитиране уредбе, који се као специјалан пропис у овом случају има применити. Па како је овај преступ у смислу §§ 78 и 79 крив. зак. застарео, то је суд оптуженога на основу § 280 ксп. ослободио од оптужбе. По ревизији државног тужиоца Касациони суд у Београду, пресудом својом од 3 децембра 1934 год. Кре. 906, поништио је пресуду окр. суда и ствар упутио на нови главни претрес, са разлога: „Државни тужилац у оправдању ревизије истиче повреду материјалног закона из тач. 2 § 337 ксп. која би се састојала у томе, што јесуд погрешно узео да старалац пупилне масе, као што је то оптужени био, одговара за утају пупилног новца само по чл. 46 Уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти. Напротив овај пропис инкриминише, као преступ, само неполагање на време рачуна и новца масеног, а не инкриминише у исто време и саму утају присвајање овог новца од стране стараоца, који за такву радњу одговара и даље по § 319 к. з. Оцењујући ове ревизионе наводе Касациони суд налази да стоји истакнутз