Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

39

и то на основу чл. 40, 41 и 45 и др. Уговора о узајамном правном општењу између наше Краљевине и Републике Аустрије, који је добио законску снагу од31. I. 1929 године. Будући да поменута пресуда која је одобрена решељем Среског суда за град Београд Пом. бр. 5:9 од 10 априла 1935 год. испуњава све услове из пзм. чл. Уговора, суд је и решио као у диспозитиву. Наводи жалбе су неосновани, јер § 2 Зак. о извршењу и обезбеђењу не искључује примену Зак. прописа пом. Уговора. Истина да пом. законски пропис признаје за извршни наслов исправе и акте издате од наших власти, али изрично не спори Ши1ит ехесиНоП18 страним исправама и актима. Када би и спорио то страним исправама и актима, опет би у конкретном случају требало одобрити извршење пом. пресуде и то на основу Уговора између наше државе и Републике Аустрије, који би "се у том случају појавио као 1ех зресЈаНз, насупрот § 2 Зак. о извршењу и обезбеђењу као 1ех §епегаПб-у. § 3 и 8 пом. Закона нису добили обавезну снагу, те се на њих жалба не може ни позивати.* И против овог решења пуномоћник тужене стране жалио се наводећи, да се давању одобрења за егзекуцију иностране пресуде, „бунило слово чл. 37. и сл. цитираног међународног уговора где се говори о егзекуцији страних пресуда као о начелу што је сасвим разумљиво и што се сваки дан догађа. Али суд заборавља при томе да се у интернациовалним уговорима често преузимају обавезе, које се могу извршити тек на основу домаћих закона, односно кад се такви закони створе.' По жалиоцу „ морална је обавеза наше државе и обавеза из уговора с Аустријом да ће дозволити извршење иносчраних пресуда; а та ће обавеза постати иравна и реална обавеза кад сшуии на снагу § 3 8ак. о извршењу и обезбеђењу и с њим и остали прописи тога закона који говоре о поступку који има да предходи извршењу иностраних правних титула " „Пре тога је, каже он даље, немогуће и замислити могућност извршења' иностраних пресуда. То јтрНсИе признаје чл. 50. истог Уговора са Аустријом који каже: „при спровођењу егзекуције примениће се, у колико овај уговор не садржава посебних прописа, зскони ужољене држаке. А „умољена држава", Краљевина Југославија, нема још тих прописа, специјалних за извршење иноземних пресуда, боље рећи као и да нема, „јер нису ти прописи још ступили на снагу".,. Али, ипак, ожалбено решење Ср. суда за град Београд Беогр. апел. суд решењем својим Р. Гр. 5131 од 23. дец. 1935 год. оснажао је, а жалбу одбацио. Према овоме, јасно је да је и Апел суд као и Ср. суд за град Београд, стао на гледиште, да има места давању одобрењз за егзекуцију пресуде аустр. судова у нашој држави с обзиром на цитир. постојећи Уговор, који је одобрен Законом од 31, I. 1929 г., без обзира што одредбе § 3 и 8 Зак. о извр. и обезб. нису још ступиле на снагу; као и то, да су за давање одобрења егзекуције надлежни, као што вели и Др. А, Лазаревић у пом. чланку, „према владајућој судској пракси, увек редовни грађански судови, без обзира на правну природу егзекуционог титулуса." У том смислу видети и одлуку Касац. суда у Београду Бр. 2703 од 27. II. 1930 год. у „Браничу", бр. 1—2, 1931 стр. 39. Нотирајући овај случај, који не може бити без интереса бар за београдске судове, где се свакодневно пред њима појављују захтеви за давање одобрења за егзекуцију пресуда аустр. судова као и судова др. држава, — пожелети је, да се о овом интересантном питању позабави и други. Саопштио Јовица Б. Мијушковић судија Ср. суда за град Београд

ИЗ АДБОКАТСКЕ КСМОРЕ ЗАПИСНИК X седнице Одбора Адвокатске Коморе у Београду, одржане 2, јануара 1936. године у 18 часова. Приеутни: претоедник Владимир Симић, чланови Одбора: Др. Иван Рибар, Др. Милеико Стојић, Др. Јанко Олип, Трипко Жугић, Милан Живадиновић, Сима