Branič

,Б Р А Н И Ч"

знаје никакав правни однос, или да се остварује какав захтев, који се по нашим законима не може тужбом задобити са разлога јавног поретка и морала; да је надлежност суда који је донео пресуду основана, као и да је поднета пресуда правомоћна.* Са ових разлога, чл. 37—45 пом. уговора и §§ 303—306 срп. Гр. с. п, суд је и донео горње решење. Противу овога решења пуномоћник тужене стране изјавио је жалбу Беогр. апелационом суду, у којој је порицао, не само надлежност Ср. суда за град Београд у погледу давања одобрења за извршење такве једне пресуде, с обзиром на своју стварну надлежност, већ пориче уопште и да се пресуде аустр. судова могу код нас извршивати, без обзира нт постојећи Уговор, све док не ступи на снагу § 3 Зак. о извршењу и обезбеђењу! По наводима жалбе „наши судови и полицијске власти не извршују пресуде иноземних судова већ странци морају да своје, махом неосноване, тужбе износе пред наше домаће судове да би стекли Ши1ипт ехесиИошб." Јер, „поред свега тога, што постоји међународни Уговор с Аустријом о егзекуцији пресуда њезиних судова... ипак с1е {ас(о не извршује наша држава извршне наслове ни једне од тих држава (сем у погледу парничних трошкова против тужиоца)'. „А ово факшично стање настало је, свакако, вољом законодавца тако што за извршење међународних обавеза треба да постоји и домаћи закон; за извршење одредаба међународног уговора о извршењу страних извршних наслова треба да постоји домаћи закон који ће прописати закониту процедуру за тзв. делибациони поступак. О томе нема пак законске одредбе међу законима који су већ данас ступили у живот. Српски грађански судски поступак нема о томе питању никаквих одредаба,, ма да се нападнуто решење позива на §§ 303—306 г. с. п., који дакако о томе не говоре. О томе говори само нови закон о извршењу и обезбеђењу и то преко чл 22 тач. 2 финансијског закона за год. 1934-35, јер је истим чланом стављен наснагу § 2 Закона о извршењу и обезбеђењу, који познаје као такве наслове само пресуде опоземних судова. Истина да § 3 истог Закона спомиње као правне наслове и иноземне пресуде, али тај § 3 Закона о извршењу и обезбеђењу није стављен на сиагу, а и да јесте... не би од тога протквник имао никакве користи, јер тај § 3 претпоставља постојање државног уговора у погледу услова и обима извршења, а сем тога треба и у том случају... да прође свака иноземна пресуда кроз једну процедуру, која се зове у теорији делибационим поступком; треба да најпре од наших надлежних власти (Окружни суд § 8 Закона о извршењу) добије тзв. егзеквашуру, а овај поступак, како добро каже Др. Борислав Т. Благојевић („Егзекватура страних пресуда", Београд, 1934 стр. 6) везан је за такве услове „који искључују могућносш извршења." До интегралног ступања на снагу Закона о извршењу и обезбеђењу постоје само домаћи извршни наслови тј. пресуде југословенских судова. То излази и из §§ 460, 461 и 146 Гпп. (српског) а тога мишљења је и професор Бзртош у својој студији „Формални или фактични реципроцитет код извршења пресуда" (Архив. св. за септембар 1930 г. „Из међународног приватног права", Београд, 1931 стр. 182) кад примећује да се по српском процесном праву „могу пустити у извршење на нашој територији и пред нашим властима, по правилу., само наше судске одлуке." Дакле, нити је поданашњим прописима (до стављања на снагу § 3 Зак. о извршењу) иноземна пресуда овршни наслов, нити је за делибациони посгзпак надлежан Срески суд (већ Окружни по § 8 Зак. о извршењу"). По овој жалби Беогр. апелациони суд примедбама својим Р. бр. 3836 од 2 X. 1935 г. поништио је ожалбено решење са разлога: „Да исто не може по закону опстати, јер је у смислу § 323а г. с. п. потребно да тај суд узме у оцену и наводе истакнуте у жалби бр. Пом. 589 35 у погледу надлежносши, као и остале наводе, ,па тек затим своју одлуку по закону донесе." Поступајући по овим примедбама Срески суд за град Београд решењем својим од 26. X. 1935 г. поново је одобрио извршење пом. пресуде и то са ових. разлога: „Суд ценећи наводе жалбе и решења Апелационог суда стао је на гледиште, да треба поново одобрити извршење пресуде среског суда Инере Штат у Бечу