Branič

46

,Б Р А Н И Ч"

ковог интелехта да допре до извеснога краја, до једнога ултнмума који ће за довољити његову научну глад. Са глетишта скрупулозно реалистичког, он нас може довести само до неизбежног закључка да је наша правна и социална истина, она коју људи желе да утврде у формулама својих мисаоних категорија, још веома -несавршена, а мо.ке биги и недостижна, и да се можемо (а мислим и морамо) задозољати и алроксимацијама, које нам пружају највећу вероватноћу да стварност огкривамо. Г, Тасић је релативиста, еволуциониста и плуралиста с једне стране, док с друге стоји између реализма и идеализма. Ово последње је карактеристично у савременим приликама, када се у свеукупном друштвеном животу супротстављају труби материализми и екстремни мистицизми. Данас можда више него икад, П (ац{ ауоЈг 1ои(е зз 16Је, како би се то рекло у Француској, да би се одржала равнотежа при посматрању хаотичних догађаја који су се стекли пред човечанство; а та је особина, чини нам се, код г. Тасића врло развијена. Реалистички идеализам г. Тасића претставља синтезу која најмање има услова (а може бити и никако) да доведе до научне хипертрофије, из простога разлога што се креће у објективним границама опажајнога. Довољно је само истаћи неизбежност констатовања материалнога и спиритуалнога, коегзистенције грубе материје с једне стране и људске духовне (мисаоне) делатности с друге, па да се тиме формулише иримарно докучива стварност. А овакво опрезно и релативистичко посматрање друштвене стварности довољно је да пружи задовољавајуће гарантије хипотетичној моћи „Сазнања". 8 ) Несумњиво је да се многе идеје изнете у овом делу могу дискутовати, али је, мислимо, одлика постављених теза таква да скоро потпуно искључује могућност стерилног терминолошког или екстремно-антагонистичког комбатирања. Ово долази отуда што је г. Тасић ■— као што смо напред истакли — сва питања поставио и анализирао, и правно, и филозофски и социолошки, а такав научни систем намеће много рутине, знања, обазривости и тактичности при испитивању обрађеног материала. Баш стога ово дело претставља велику, изванредну добит, јер ће на тај начин потстаћи заинтересоване да испитују проблеме и са аспекта на који, вероватно, нису навикли. Радомир Љ. Живковић

САДРЖАЈ ИРАВНИЖ ЧАСОПИСА Б р а н и ч ће доносити садржаје свих правних часописа код нас. Полиција, часопис за управно-полицијску и судску праксу. Власник и уредник Васа Лазаревић. Садржај Бр. 23.—24. Год. XXII. за децембар 1935. год.: Садржај Полиције за целу 1935. год.; Нашим читаоцима од Уредништва; „Заиуег Геп{апсе"! (Поводом нове књиге г. Васе Лазаревића: „За спас напуштене деце") од Др. Мих. Чубинског; Шта нам је донио први конгрес уније за заштиту дјеце Од Др. Јосипа Шиловића; Организација бугарске полиције од Николе Монолова; За спас напуштене деце од Васе Лазаревића; Удружење југословенских кримииалиста од Васе Лазаревића, Живојина СикОновића и Владете Милићевића; Старији малолетници у нашем позитивном крив. праву (свршетак) од СеК. Н. Кецојевића; Пројекат закона о иступима од Негослава Оцокољића; Бојни отрови и улога полиције у заштити Од Уредништва; Претставници наше полиције у Софији од Драгољуба Љ. Јовановића; Девети Међународни конгрес за казнене заводе (свршетак) од Др. Илије М. Јелића; Интелиџенс сервис на раду од Владете Милићевића; Историја уређења Париске полиције и њене социалне дужности по А. Делмонду и М. Н. Риу; § 434. и след. Грађ. суд. пост. за Србију и Нови грађ. парн. пост. (свршетак) од Др. Александра Франића; — Судска пракса од Јов. Д. Смиљанића и Валентина Ј. Лехно. — И т. д.

3 ) Овде остављамо потпуно по страни онтологију и друге филозофске дисциплине и теорије које теже открићу апсолутне реалности, не улазећи ни упроблем сазнања као општег гносеолошког система.