Branič

Страна Београду од 31. децембра 1935. год. Рек. 69112) од Јована д Смиљаника 230 „ 6 , оцена доказа главних чињеница ствар је пресудног суда, која је у нераздвојној вези са слободним судијским уверењем, и иста не може бити предмет ма којег ревизијског разлога из § 579. грађ. пост. (Пресуда 11. већа Касационог суда у Београду од 4. новембра 1935. год. Рев. 966) од Јована Д. Смиљанића ... 231 27 х У случају скинућа и престанка стечаја, по чл. 46 уредбе о за' штити новчаних завода и њихових веровника, суд је дужан аналого §§ 178. и 179. стечај. закона да о томе донесе одлуку и да у исто време аналого § 161)11. стеч. зак. расправи и питања о награди управитељу масе, (Закључак III. већа Касационог суда у Београду од 27. децембра 1935. год, Рек. 882.) од Јована Д.~ Смиљанића 273 28) Судско саслушање о преносу имовине, и ако преносна такса није плаћена, има правни значај преноса својине од продавца на купца. (Пресуда II. већа Касационог суда у Београду од 4. децембра 1935. год. Рев. 1333.) од Јована Д. Смиљанића ... 274 29) Решења доиета у ванпарничнЈМ постунку ни по ком законском пропису немају снагу извршне судске пресуде, а поравнања закључена пред неспорним судиЈом имају само снагу обичног уговора. (Одлука III. већа Касационог суда у Београду од 29. децембра 1935. год. Рев. 379/3|35. од Јована Д. Смиљанића 276 30) Задруга може постати прпродним путем и између самих малолетника (Одлука опште седнице Касационог суда). од Ти\. Ивановића 357 31) У томе, што је општински извршни орган продао сгвари дужникове као покретне и ако су оне по својој намени непокретне, не може бити крајњег небрежења, да би општина била одговорна и за изгубљену добит по § 819. грађ. зак. (Одлука опште седнице Касационог суда). од Тих. М. Ивановића ... 359 32) Две контрадикторне одлуке Кгсацпоног суда о тумачењу § 766. грађ. закона у погледу повраћаја мираза пре развода брака између супружника од Др. Бор. Д. Пгтровића 360 33) Само редован суд надлежан је да суди спор ради адвокатских трошкова и хонорара од Д. Љ. Павловића 362 34) Адвокат у призивном писмену, није дужан подносити парнично пуномоћије, већ је дужан исто поднети тек у првој парничној радњи — усменој призивној расправи. (Закључак Касационог суда у Београду од 29. априла 1936. год. Рек. 162); 363 35) По § 317. од II. ксп. и § 27. Зак. о адвокатима дозвољено је слободно уговарање о висини хонорара, без обзира да ли је уговор склопљен пре или после дате одбране, или пре или после одмерене награде од стране кривичног суда по захтеву браниоца. (Закључак II. већа Касацноног суда од 13. маја 1936. год. Рев. 523|36.) од Јована Д. Смаљанића 363 36) Неблаговремен одговор на тужбу је сметња за одређивање усмене спорне расправе по § 399, гр. п. п. те се због тога и пропис § 209/И. гр. п. п. не може применити и код рока за одговор на тужбу, пошто правне последице пропуштања наступају без обзира да ли је поднет предлог или не. (ЗакључакИ. већа Касационог суда од 17. децембра 1935. год. Рек. 672) од Јована Д. Смиљанића 365 37) Ако се у току парнице појави кривично дело, суд није везан за исто, већ по § 255. грађ. парн. пост. одлучује слободно, било да се парница прекине до окончања кривичног поступка илн да се иста настави пресуђењем правне ствари: (Пресуда 11. већа Касационог суда у Београду од 4. децембра 1935. год. Рев - 624!3.) од Јована Д. Смиљонића , 366 ' Пропис § 649. од II. грађ. парн. пост. предвиђа специјални скрапени рок од 8 дана за изјаву правних лекова, без обзира да ли је у питању мандатни поступак или редован спор по меници. (оакључак II. већа Касационог суда од 25. фебруара 1936, год. Рек. 98). од Јована Д. Смиљанића 368