Branič

Страна 39) Мењање вредности спорног предмета, у смислу § 594. од. последњи грађ. пар. пост. од стране призивног суда, не значи преиначење пресуде противу које би имало места ревизији. (Закључак III. већа Касационог суда у Београду од 3. децембра 1935. год, Рев. 1172|2.) од Јовака Д. СмиљашЋа 369 40) И ако у пресуди, којом је задрузи признато право, да женском детету умрлог задругара исплати припадајући део у новцу, у смислу § 529. Грађ. зак. није одређен и рок за исплату, ипак се она мора одједном положкти а не у отплатама. У противном задруга губи право на исплату. (Одлука Опште седнице Касационог суда од 30. децембра 1933. год. Бр. 8663). од Тихомира Ивановића 424 41) Кад је потраживањг пореског дужаика цесијом прешло у својину другог лица, онда држава за дужну порезу нема право првенствене наплате према цесионару, ако пре извршене цесије није стекла законско право на истом потраживању. (Одлука Опште седнице Касационог суда од 16. фебруара 1934. год. Рев. Бр. 140.) од Тих. М. Ивановића 425 42) По чл. 40. Уводног зак. за грађ. парн. пост. противу коначних пресуда, донетих пре ступања на снагу новог грађ. парн. поступка, има места обнови поступка, али само по прописима досадашњих закона. (Решење Касационог суда у Београду од 21. децембра 1935. год. Рок. 814|2.) од Јована Д. Смиљанића 428 43) Пропис § 576/П, грађ. парн. пост. забрањује странкама, у призивном поступку, да своје захтеве и приговоре оснивају на новим доказима: (Пресуда II. већа Касационог суда у Београду од 23. децембра 1935. год. Рев. 703/2) од Јована Д. С миљанића 418 44) Спорно питање између наследника, о квоти наслеђа, није претходно које би се имало распразити по § 10. Зак. о ван. пост. већ главно које се има расправити у редовном спору. (Закључак II. већа Касационог суда у Београду од 1. фебруара 1936. год. Рек. 7|2.) од Јована Д. С миљанића 430 5 Чињенице утврђене у парничним списима и пресуди првога суда не могу се од стране призивног суда.по § 582. грађ. парн. пост. преиначити без допуне односно без поновљења доказа пред призивним судом. (Закључак II. већа Касационог суда у Београду од 9, марта 1936. год. Рев. 1565.) од Јована Д. Смиљанића 431 46) Апелациони суд, као рекурсни, овлашћен је по § 167. стеч. зак. да улази у оцену разлога, који су руководили стечајни суд да, по § 166. стеч. зак., ускрати одобрење поедложеног поравнања. (Закључак II. већа Касационог суда у Београду од31. марта 1936. год. Рек. 166.) од Јована Д. Смиљанића 433 47) Да ли се може саобраћајном службенику узети у попис више од половине принадлежности за наплату приватно-правних потраживања? од Др. Бор. Д. Пешроваћа ... 544 48) Признаница о пријему куповне цене издата у смислу члана 32. Закона о заузимању непоркетних добара за потребу грађења железница од 1880. год. од стране лица коме је одузето имање, — нема силу тапије нити служи као доказ о својини од Др. Бор. Д Пешровића ... — 545 49) И ако је у уговору о осигурању предвиђена месна надлежност трговачког суда у Београду, ипак је за спорове испод 12.000.динара а који проистичу из овог угозора, с обзиром на ступање на снагу новог грђанског парничног поступка на територији Апелационог суда у Београду, —■ месно надлежан Срески суд за град Београд. (Пресуда II. већа Касационог суда у Београду од 30. марта 1936. год. Рев. 198.) од Јована Д. Смиљанића 546 50. Пропис чл. 48. Закона о Држ. хипот. банци не даје право истој банци, да се и за свој застарели интерес наплаћају првенствено пре осталих обезбеђених поверилаца, којима је продато добро такопе служило за залогу, већ се за оваква њена по-