Branič

-Ј4

,БРА

НИЧ'

ББЛБШКБ Правилник о висини награда за адвокатске послове Поводом доношења Правилпика о висини награда за адвокатске послове, Министар правде Г. Др. Миле Мишкулин дао је за штампу следеће објашњење: „Потреба за доношењем овог Правилника указала се је врло великом по извршењу унификације процесуалних закона у земљи пошто су процесуалне радње биле једнаке на целом подручју, на којем је уведено ново процесно законодавство, а награђивање адвоката за извршене процесуалне радње обављало се по прописима, који су на сваком правном подручју били другачији а на неким их није уопште ни било, тако да су судови те награде одмеравали по властитом нахођењу. На тај начин су награде за исте процесуалне радње на.подручју појединих апелационих судова биле разне величине. С тога су и адвокати а и апелациони судови тражили у више наврата, да се ово питање реши унификаторно. „При решавању овога питања морало се водити рачуна не само о правној страни овога питања него и о економској ситуацији. „С правне стране ниједна од постојећих тарифа није могла бити примљена у целини за сва правна подручја, пошто ниједна од постојећих тарифа у потпуности не одговара новим процесуалним прописима. Зато је тарифу, која је од постојећих тарифа највише одговарала новим процесуалним прописима, требало разградити и употпунити према овнм новнм прописима. Као најпогоднија тарифа која је »Јогла бити узета за подлогу новој тарифи показала се тарифа која је важила на подручјима апелационих судова у Љубљани, Сплиту и Сарајеву, пошто су и процесуални прописи који су раније важили на тим подручјима били најближи садашњим процесуалним прописима. Зато је као подлога нове тарифе узета тарифа која је важила на подручју поменутих апелационих судова уз потребне измене и допуне. „Што се тиче економског момента тарифе водило се рачуна о данашњој тешкој економској ситуацији па се настојало да она буде што подношљивија. То нарочито важи код процеса мање вредности код којих већином долазе до изражаја сиромашнији слојеви народа. То се јасно види из упо-

ређења награда за почетне процесуалне радње према тарифама које су до сада важиле у појединим правним подручјима и.награда које припадају по новој тарифи. Упоређењем на први се поглед види осетно смањење награда које предвиђа нова тарифа према наградама по ранијим тарифама. Нови Правилник води рачуна осим тога и о тешкој привредној депресији данашњице, па је због тога унесена специјална одредба према којој се за време тра'ања те депресије тарифа снизује за 12%. а министар правде је овлашћен да одреди дан када ће ово изванредно снижење ирестати да важи. „На тај начин нова тарифа за адвокатску награду биће од врло велике користи и са правне и са материјалне стране како за судове, тако и за адвокате и парничаре, јер се на тај начин решава и питање процесуалних трошкова уопште". Удружење за приватно право На позив професора приватно-правне групе Београдског правног факултета а на иницијативу г. г. Живојина М. Перића, Др. Милана Баршоша и Др. Адама Лазаревића, професора Универзитета, састало се око сто најугледнијих правника из Београда на дан 16. децембра 1935. год., где је саслушало излагања г. г. Др. Драг. Аранђеловића и Др. Милана Баршоша о потреби оснивања удружења за приватно-право, па се после више говорника утврдило, да је неопходно потребно основати што пре овакво једно удружење, које би прикупило све правне писце и практичне правнике и пружило им могућност да дискутују о разним приватно-правним питањима. Том приликом, после краће дискусије, донета су и правила, која садрже између осталих и интересантну одредбу: да сваки члан овога удружења мора да реферише на једном од састанака удружења о питању које сам избере и то најдуже у року од две године, јер у противном губи право чланства. Удружење ће нарочито радити у смислу својих правила путем друштвених састанака, на којима ће се днскутовати о разним питањима из приватног права. Изабрана је управа и то управни одбор са г. Живојином Перићем као претседником, т.Др.Драг. Аранђеловићем као потпредседником, г. г. Ђурђем Маринковићем и Др. Драгуљубом Кечкићем као секретарима, Др. Марком Суиићем, као архиваром, Др. Богољубом Јовановићем као блзгајником.