Branič

СУДСКА ПРАКСА

177

вић страна 138 види се да исти стоји на гледишту да се ова) недостатак може уклонити на тај начин што ће записник оверити други судија истог суда. Теже се ствар развија ако недостаје потпис судије појединца, те се не може више надокнадити, о чему исто тако нису донети прописи. У овом случају потписати може један судија истог суда, ако записник одговара свим формалностима а странке не оспоре садржину записника записник ће имати пуну доказну снагу. Записник о усменој расправи сачињен у смислу прописа § 269, 271 и 272 гпп. а исти је потписан од парничара без примедаба доказ је о ономе нашта гласи без обзира да ли је оверен или није. Овера записника од стране судије је формална и није обавезна, јер § 276 гпп. не каже да се исти мора потписати, већ да га треба потписати.

СУДСКА ПРАКСА Благовременост аодизања аротееша због неисалате има се ценити ио дану, кад је акт аримљен у суду а не кад је исти аредат аошти на повратан рецеаис. Тужилац је предложио да се против тужених: Видосава, као акцептанта, Милене, као трасанта и Милана као индосанта изда платни менични налог на основу мевице, издате 24-У1-1933 год. са роком плаћања за три месеца од дана издања. Поднео је меницу и менични протест. Окружни суд у Ужицу задовољиоје тужбено тражење. Против платног налога уложили су приговор правни представници тужене Милене и у истом, поред осталог, навели, да је менични захтев тужиоца застарео према Милени, јер менични протест није изискао у законском року, тј. 25, 26 или 27 септембра 1933 г., пошто је протест захтеван преко поште а у суду је примљен тек на дан 28 септембра 1933 г. Међутим, потребно је да је у означене дане меница преко суда поднета ради исплате а она је у суд стигла 28-1Х-1933 год. дакле после истека ззконског рока. Окружни суд је донео пресуду, којом се одбија поменути приговор а платни налог одржава у целости на снази, налазећи, да је молба за протест благовремено примљена у суду. Ово стога, што је иста поднета на повратни рецепис преко поште 27-1Х1933 год. а према § 119 грађ. суд. пост., који је важио у времену подизања протеста, акт који је предат пошти на повратан рецепис, сматра се да је истог дана предат суду. Против ове пресуде тужени су уложили призив али је Апелациони суд у Београду пресудом од 11-1-1936 г. По Бр. 16Ј36 исти одбацио а пресуду Окружног суда потврдио, слажући се са разлозима првог суда. Међутим, по изјављеној ревизији тужене стране Касациони суд у своме III већу укинуо је обе пресуде нижих судова и тужилачку страну одбио од тужбеног захтева према туженој Милени са следећих разлога: Касациони суд је нашао да је основан ревизиски навод тужене стране, да се пресуда оснива на погрешној правној оцени ствари у погледу важности меничног протеста у случају, кад се исти подиже преко поште а не непосредно код суда, тач. 4 § 597 гр.п.п. Ово стога, што је погрешно гледиште Апелационог суда, да се благовременост захтева за менични протест због неисплате, предатог преко поште на повратни рецепис има ценити с обзиром на § 119 грађ. суд. пост., који је био у важности у времену подизања протеста, по коме пропису, сваки акт, предат пошти на повратни рецепис, има се сматрати као да је тога момента предат и примљен у суду. Менични протест је установа материјалног права, Он је свечан акт, прописан као једна од дилигентних дужности меничног повериоца, чијим се извршењем задржава право на наплату меничне суме после доспећа и према трасанту и осталим меничним обвезницима, сем акцептанта — § § 43 и 52 меничног закона. Као такав, менични протест се мора неизоставно подићи у строгом, преклузивном року, прописаном у § 43 меничног закона, што значи, да у томе року морају бити предузете све радње законом прописане за подизање