Branič

СУДСКА ПРАКСА 179

-гериторије Апелационог суда у Скопљу од 26-Х1-1929 год. по коме је срески суд другостепена судска власт према општинским судовима да је у § 5 поменутог Закона ограничена његова временска важност? Који се прописи примењују у другостепеном суђењу код среског суда — да ли прописи старог или новог Законика о судском поступку у грађанским парницама? 4) Ако је срески суд у првом степену пресудио ствар из оквира надлежности општинских судова, да ли је то повреда Закона означена у § 571 тач. 3 и 6 или се општински суд, чије устројство и надлежност одређују стари прописи, сматра као редован суд? Ово питање је везано са питањем под 1 да ли псстоје и какви постоје општински судови. Да ли се из разлога ненадлежности може нападати одлука среског суда донета у првом степену о предмету за који је надлежан општински суд? 5) Без обзира на постојање и надлежност општинских судова да ли је срески суд снагом прописа у § 44 тач. 1 и 9 новога гр.п.п. надлежан да суди: а) с обзиром на вредност за спорове до 500 дин. вредности (§§ 543—547 гр.п.п.) и б) без обзира на вредност за спорове о пољским службеностима. Надлежност среског суда може, на име, постајати упоредно са надлежности општинског суда. Господин Министар Правде актом својим од 5-Х1-1935 год. Бр. 110.406 доставио је горње писмо Касационом суду и тражио, да суд оцени: да ли има места доношењу Начелне одлуке Општ. Седнице Касационог суда по питањима, наведеним у акту среског суда а у смислу § 22 Бр. 3 под 2 финансијског закона за 1934/35 годину. По овоме тражењу Касациони еуд у данашњој својој седници проучио је ово питање у вези са питањима, изложеним у акту среског суда у [Ораховцу, па је претходно нашао, да у овоме случају има места доношењу начелне одлуке у омислу прописа § 22 Бр. 3 под 2 финансиског Закона за 1934/35 год. пошто је се појавило питање, да ли је на правном подручју Касационог суда у Београду, и после ступања на снагу новог Грађанског парничног поступка, остао у важности пропис § 6 Законика о пост. суд. у грађанским парницама за Србију, у коме је реч о надлежности општинских судова у вези са осталим прописима о томе. Прелазећи на главну ствлр Касациони суд је нашао: Општински судови као судови за багателне ствари, постојали су пре доношеаа Закона о уређењу редовних судоеа (З.У.С.) од 18 јануара 1929 год. и Грађанског парн. поступка (ГрП.П.) на великом делу државне територије Југославије са одређеном надлежношћу. На територији Србије и Јужне Србије они су своју основу имали у Закону о општипама од 1903 год. Водећи рачуна о тој чињеници, нови Закон у уређењу редовних судова у §§ 1 и 102 предвидео је и за будућност општинске судове као посебне, са извесном надлежношћу у грађанским парницама. У сагласности са овим и Уводни закон за Законик о Грађанском парничном поступку од 9 јула 1930 год., чији је чл. 2 прописао укидање свих закона противних (Гр.П.П.) од дана добијања обавезне снаге овога у колико они нису уводним законом (У. Гр П.П.) остављени на снази, предвидео је у чл. 7 за општинске судове тамо, где су они пре њега постојали да остају и даље („за сада") с тим да ће се Уредбом Министра Правде довести у сагласност са новим Гр.П.П. њихов састав, надлежност и поступак. У. Гр.П.П. дакле као закон доцнији по постанку од Гр.П.П. прописујући време добијања обавезне снаге овога. у исто доба, изузетно од одредбе свога чл. 3 прописује и остајање на снази и општинских судова. Питање је: какав значај и домашај има тај пропис о остајању општинских судова? Логички тумачећи тај израз, он може значити само неарвкидносш у вршењу њихових функција, у вези са досадашњим стањем. Тај континуитет у раду општ. судова једино је могао бити у нвмери и вољи законодавца који, и ако је мислио на општ. судове са новом организашфм, надлежношћу и поступком, није укинуо, већ је изречно задржао и до тадашње општинске судове као такве, где су већ постојали. Изразити се о њиховом остајању а не допустити им никакве функције за прелазно време до доношења уредбе о њима, па било пре или после добијања обавезне снаге Гр.П.П., било би једна недоследност и нелогичност која се, нарочито у истоме законском пропису, код законодавца при тумачењу закона не може претпостављати. Питање о саставу општ. судова до доношења о њима уредбе према чл. 7 У.Г.П.П. не поставља се. Оно је решено у § 144 вовога Закона о општинама односно § 154 3акона о град. општинама који имају да важе у том иогледу за све ареме до доношења поменуте уредбе, којом ће им се дати друкчији састав. Пи-