Branič

248

„Б Р А Н И Ч"

љај и да за своју животну трагедију нису искључиви, ни једини. кривци они, већ ту одговорност дели са њима и цело друштвокоје их је оставило себи самима, и онда, када се од њих могао изградити и стварати конструктиван социјални елеменат. И заторехабилитација ове врсте осуђеника, ма и позна, преставља честсједновремено и рехабилитацију друштва. У живом нам је сећању из праксе, случај једног малишана између 13—14 година, који потсећа друштво на његове дужности, малишана, који је са хармоником у устима и једним исте судбине вршњаком дошао у суд код Судије за млађе малолетнике, и молио да са другом буде упућен у Завод за малолетнике. Били су неодевени и похабани а на лицима им се читао мучан живот. Пошто је малишан испричао своју Одисеју, био је сељачко напуштено дете, па кад је у деветој години остављен сам себи, допешачио је до Београда и ту је нашао своје друштво и злопатио се. ГТосвађао се, каже,, са њиховим кметом, неком врстом њиховог старешине, па сад жели да иде у Дом да изучи неки занат, понајпре за музиканта.. Том приликом је заиста показао пуно смисла за музику, јер је на малој усној хармоници изводио савршено све тонфилмске пијесе. Одговорено му је, пошто је мало прихваћен и добио нешто новаца, да му се молби не може изићи на сусрет, јер судија за то нема законске могућности, да је тај завод за малолетне преступнике и да се у њега улази као такав, бар преко суда. Отишао је из суда утучен, са својим другом и једним разочарењем више у срцу. И ево слушајте шта се после тога десило. Недељу дана по овом догађају, полициски орган привеоје два дечака судији због покушаја извршења крађе. То је био, на иаше изненађење, а мислимо и на ваше, малишан са хармоником и са оним истим својим верним другом бескућником. Изјавили су, да су крађу покушали само да би могли да се сместе у Дом за малолетнике. Кад су сазнали да се то може постићи само на тај начин, па су то и урадили. Дакле, као што видите, малишан са хармоником морао је да учини злочин да би преко њега могао да постане човек. Социјални, па ако хоћете и логички поп зепз, али факат. Парадокс, али истинит. Оно што им суд није могао учинитр,, учинио им је закон и обоје су упућени у Дом, а малишан са хармоником нарочито препоручен г. управнику као таленат за музику и он је сад свакако заједно са својим другом, са којим је делио и зло и добро, на путу да постане ваљан, добар и користан друштвени члан, јер све диспозиције за то има. Износећи овај не баш свакидашњи пример, хтели смо њиме да изнесемо и подвучемо значај одговорности друштва с једне стране и дужности, које оно има према њеном поправљеном члану с друге стране, јер институција рехабилитације има аревасходно карактер социјално-иравне установе. II Идеја о рехабилитацији је давнашњег датума. Еволуирајући, она је пролазила кроз разне фазе. Поникла у Француској 1670 год., она је доцније послужила за углед осталим земљама. У први мах је у Француској повраћај права вршен у виду акта

А