Branič

КРИТИКА ТЕОРИЈЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

71

циљ друштвеног уређења, па према томе и правних норми, који је чак њихов извор и који изражава њихов смисао, њихову тежњу. Под правном науком, све до потпуне и коначне превласти трећег, научног, социолошко-филозофског метода, подразумевало се излагање позитивног права у било коме облику и форми. Међутим, нова је метода показала погрешност дотадањег схватања, али је она у исти мах показала да је и потпуно дезаинтересовање с једне стране социологије права за правну науку и филозофију права, а с друге стране филозофије права за социологију права и правну науку не само штетно по правилан развој ових двеју дисциплина него и да онемогућује у опште њихову обраду. Разуме се да се ми овде не можемо задржавати на мери координације социологије права и филозофије права (као главних наука) са другим двема одговарајућим наукама. Ипак да нагласимо да социологија права мора да води рачуна о резултатима правне науке, управо да се бави предметом правне науке у толико у колико јој правна наука има да пружи не само могућност правног обележавања њенога оквира да неби прешла у општу социологију и тиме изгубила посебна својства социологије права, него и да, познавајући позитивне правне прописе, пружи њихову сигурну конкретну критику, водећи рачуна и о основним идејама које су владајуће у односном времену у филозофији права и које служе не само као идеје водиље, као циљ, већ и као чињенични, стварни фактори друштвених односа, па према томе и правних. С друге стране филозофија права која би хтела да постави правне принципе или потпуни правни систем који би имао да служи као идеал (па било да се он назива идеалним или природним), а која не би водила рачуна о матери.јалу који јој пружа правна наука и социологија права, претстављала би само једну врсту догматског рационализма, априоризма. 15 ) Водећи рачуна о постојећем позитивном праву (што ће омогућити правна наука), водећи рачуна о фактичком стању у области правно релативних чињеница (што ће омогућити социологија права), филозофша права ће, без икаквог априоризма, моћи да постави опште принципе и идеје, које ће бити одблесак стања које постоји праћено антиципирањем стања које би требало да дође али које се антиципирање оснива на диалектичком посматрању чињеница које су се збивале у прошлости и које се данас догађају. Што се, пак, тиче правне науке и њеног односа са социологијом права и филозофијом права, данас је скоро једнодушно усвојено мишљење, 18 ) да се правна наука не може само да задовољи испитивањем правних норми, већ их је потребно било при њиховом доношењу било при њиховој примени, изложити критици, опет и све у области саме правне науке, т. ј. увек под претпоставком да су 15 ) 0"теми појепипих филозофских и социолошких сх»атак>а. в. излаг*и>а код Ргапс"!б Обпу: 8аепсе еГ {есћмцие еп АтоН рпуе розНг /, 1 II, РагГз, 1935, р. 147-160. 16 ) ичузетак чини нопмативна, бечка школа професора Ке1беп-а.— В. критику код Оеогрез Оит*сћ: 1'Ј ехлепепсе јигШдие, у V ехрепепсе јип^ие е! 1а рћПп5опћ)е р1игаН5(е сЗи с!го11, Рдг18, 1935, р. 82, као и нашу књигу: Начела ариватнога ароцеснога арава, Београд, 1 936.