Branič

КРИТИКА ТЕОРИЈЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

будући производ једне идеје дела која је кроз њих дошла или чак која кроз њих долази до изражаја, претстављају самосталне појаве које се неминовно и неумитно намећу друштву па пре!ма томе и држави, које, и ако у поглелду свога функционисања и своје организације могу бити у зависности од државе, ипак, као појаве, координирају са државом као једном појавом исте врсте и исте природе, намећући јој се. 20 ) То би био део теорије институције, као једне теорије у области науке, јер се њено оправдање и конкретизација тражи, од стране њених присталица, у оквиру позитивних правних прописа, који има да претставља ону неопходну везу правне науке са социологијом права!, док се други део теорије институције, који има да претставља опет неопходну везу правне науке са филозофијом права, оснива, бар у колико се тиче највећег броја и најлегитимнијих присталица ове теорије, 21 ) на томистичком схватању природнога права и општега добра (1леп соттип), т. ј. сматра се да је теорија институције, а то ће рећи и сама инсгитуција:, одблесак једног идеалног система који се остварује путем све веће координације интереса, а то ће рећи заједница идеја, које све изражавају тежњу ка општем добру различитог квалитета и квантитета, али које је хијерархиски подељено у више ступњева субординираних један другоме, а сви у крајњој линији субординираних највишем општем добру: Богу. Институција би, дакле, имала да буде само несавршени одблесак, односно непотпуно извршење тога највишега добра иде.је дела или предузећа, што ће рећи узрока, саизае институције. У самој пак, области правне науке, теорија институције је унела ново схватање плуралистичког правног система по коме, изван, осим и поред државног правног система, постоје и други позитивни правни системи који су израз фактичког постојања групе, удружења, скупа, институције у оквиру и изван оквира државе, који се супротстављају државном правном систему одн. које тај државни правни систем мора да призна и са њиме да рачуна као, бар у колико се тиче самог појма, себи равнима или бар координиранима. 22 ) Поред државног позитивног права постоје и позитивна права других институција која могу да егзистирају било поред и изван државног позитивног права и да буду обавезни у оквиру једне одређене државе (н. пр. позитивно право католичке цркве, међународно право, и т. д.), било у оквиру самога државнога позитивнога права али увек као једно аутоном-

20 ) В. ближе о појму институииЈе: Ог. Ђорђе Тлсић; Теорија усшанове у Фраицуско/, у Архииу за правне и друштвене науке, 1934, р. 479: као и подробна излагања код Ое^иеуга(: V /пзШиНоп, 1е с1гоИ оћјесИ/ е11а Хесћтдие јигШдие, Раг!з, 1933. 21 ) који данас, после дела проф. Кепагб-а, скоро једини имзју утицај у Француској и који стварно претставља)у школу. — В. ваш приказ књиге г. ОћаиКегЈН-а: 1а регрНиШ &е 1а ргоргШе, у Архиву за правне и друштвене науке за март 1935. ^ 2 ) Воло је интересантно ла се схватања фашистичких теоретичара често слажу са схватањима поисталица теопије институци|е. Данапоменемо самп проф. Ојогет {Зе1 Уессћјо и његова излагања А ргороз <1е 1а сопсерИоп ИаИцие с!и ЛгоН (Кеуце сгЖ^ие сГе 16д151аНоп е! Је јиг!8ргис1епсе, 1934, р. 57—91) и V ЕШ еГ 1е кгоН (ех1гаИ <3и Ви11е(јп тепзие! с1е 1а 5ос1616 (Је 1а 1б8181а11оп сотрагее, 1935).