Branič

„Б Р А Н И Ч"

У случају када није ирогецена исшрага на главчом претресу не може држ. тужилац да ппедлаже истражни затвор на основу § 113 к.с.п. — Решење од 18. децембра 1936. год. бр. Кжа 207|36. „Апелациони суд расматрајући сннсе нашао је, да је тгрвостопени суд на непотпунн првдлот државног тужиоца стављен на главном претресу донео решеље о одређењу истражног затвора противу оптужених, мада је у смислу § 236 од. 2. К. с. п. могло да се решава само о притвору оптужених услед чега је ваљало нападнуто решеље поништити и решити као у диспозитиву." Кад је сшвар на ко\ој иродавац има задржашо право својине, узета у попис и изложена јавно ј продаји за дуг кхтчев, нема крив. дела за купца. Пресуда од 23. јануара 1936. год. бр. Кппа 117|35. „Противу пресуде првостепеног суда уложио је у законитом рожу нрквив са оправдањем оптужени на оонову § 392. тач. 1,—3. К. п. и § 398. тач. 2. К. п. у вези са § 337. тач. 1. и 2. К. л., јер да нема доказа да је дело починио за које се оптужује, због велике казне и ненримене § 65. К. з. „Првостепени је суд прогласио кривим оптуженика, што је у 1932. или 1933. год. неустановљеног дана у Ст. Кањижи једну Цито вагу коју је купио од бечке фирме под условом да право влаоништва ваге до потпуне исплате куповне цене остаје фирмино, пре потпуне наплате куповине противправно себи присвојио, на је тиме фирми проузроковао штету 2307 дин. и тиме починио преступ из § 318. К. з. „Међутим, Апелациони суд обзиром на чињенице установљене по првостепеном суду нашао је, да нема доказа, да је оптужени противправно присво.јио Цито вагу оштећене фирме, већ је напротив утврђено да је Цпто вагу својину оштећене фирме запленила пореска власт са свима осталима стварима оптужентгковим за дужну порезу и продала је, те из овога јасно излази да нема доказа, да је оптужени противправно присвојио Цито вагу оштећене фирмв', јер је продаја била објављена по прописима порескот закона и оштећена фирма могла ју је излучном тужбом излучити. Пак та околност што окривљеник оштећену фирму није о пленидби обавестио, те да излучном тужбом из пленидбе извуче пописану ствар није доказ, да је он противправно присвојио Цито вагу оштећене фирме било у своју или у туђу корист, већ то може бити само разлог за тражење накнаде штете од оптуженика услед чега је дајући места призиву оптуженог ваљало ирвостепену пресуду поништити и оптуженог ослободити од оптужбе на основу § 280. од. 1. ст. 2. К. п." Примена блажи/ег закона — § 2: кр. с. п. — Решење од 30. октобра 1936. год. бр. Копа 498136. „По одбачају пријаве од стране државног тужиоца у Сомбору решењем од 8. децембра 1934. године бр. КК 495/1932. преузео је гоњење нрЈгватни учесник К. Ј. и подигао оптужницу против Ш. Ј., оптужујући га: 1) што је фебруара месеца 1929. године поднео противу К. Ј. против свога бољег знања дв'е кривичне пријаве код Среског суда у Апатину под бр. К. 446/29. и 448/29. ради тога, што је К. Ј. за Ш. Ј. казао пред Ф. А„ да је фалсификатор, што не одговара истини. те је К. Ј. ради тога у тим стварима ослобођен од онтужбе, чиме да је починио дело из §-а 139. К. з. у два случаја; 2) што је пред комисијом одређеном по одлуци Вел. жупана Бачке области бр. 2996/29. у дисциплинском прадмету покренутом против К. Ј. лажно сведочио и то у Апатину дне 26. фебруара' 1929. тврдећи у сведочном исказу неистинито: а) да је од последње седнице општинског претседништва састављени записник добио од учитеља X. као приватног лица 3. јуна 1927., б) да је К. Ј. прнзнао, да је писао један чланаж у новинама Бач. Бодрогер Цајтунг, у тсоме се напа;да онштинско претставнипггво, ц) да је Ј. К. дужан као поверено лице за вођење записника сам уписивати исте у седничке књите, но то је радио са другима, чиме да је починно преступ противу правосуђа лажним сведочењем прод управним властима у дисциплинској ствари означен у § 148. од. 2. К. з. „Апелациони суд расматрајући описе поводом уложеног притовора установио је, да су оба дела преступна за која се оптужени оптужује и да су почињена у месецу фебруару 1929. године. Како је пак за преступна дела у § 106. старог К. з. предвиђена застарелост од три године, а у § 79. од 3. ст. 2. новог К. з. речено, да ће право на гоњење кривичног дела у сваком случају застарети ако прође два пута онолико времена жолико се по закону за заста-