Branič

СУДСКА ПРАКСА

релоот права на гоњење за то дело тражи, па пошто |е од извршења дела фебруара 1929. до данас прошло два пута вжшс т. ј. два иута ио три године, то је право на гоњење ових кривичних дела у смиолу § 106. од. 2. старог К. з. у вези са § 791. о:д. 3. ст.. 2. новог К. ч. 'застарело — услед чега је ваљало одлучити да оптужби нема места и кривично поступање обуставити на основу § 208. бр. 3. К. и." Тумачење § 245. смд. ко. постп. по прапомоћности првосшепене иресуде. — Решење од 15. децембра 1936. год. бр. Кппа 167(3(5. „Апелациони суд разматрајући списе нашао је, обзиром на пропис од. 4. § 245. К. н. да странке 'могу само у правном леку приговорити садржини записника, у колико се тиче околности од пресудна утидаја на реш&ње сгвари, као што је овде случај, те обзиром да приватни учесник као тужитељ у своме правном леку против првостепене пресуде није ово учинно, не може виши оуд сада допустити никакав противдоказ о оном делу записника, коме се приговара, јер по правном леку приватнот учесника као тужитеља донесена је другостенена нресуда на основу записника о главном претресу, којим се сматра доказаним све оно"што се на истом догодило, § 245. од. 1. К. п. Према изложеноме ,је молба приватног учесника као тужнтеља безшредметна, иа ју је као такву ваљало у седници одбацити." Предлот за гоњење, односно за иреузимање поступка не може ааши лице за своју жену, која је, ирема грађ. законодавсшву на шеришорији Апелационог суда у Новом Саду иравчо и иословно способна. — Пресуда Окружног суда у Новом Саду бр. К.з.п. 157]36. од 16. октобра 1935. г. и решење Апелаиионог суда у Новом Саду бр. Кппа 198|36. од 15. децембра 1936. годЛЈ Пресуда окружног суда: „У овом крнвичном предмету, обзиром да су ( били испуњени пре^дуслови ив § 237. а), у вези са 373. К. п., суд је главни: претрес одржао у отсуству окривљеае. „Будући је шредмет оптужбе кривично дело из § 318. К. з., које се по последњем од. истот §-а гони на предлог, суд је претходно ценио, да ли предлежи ваљан предлог за прогон окривљене. При овоме је установио: „Златни ручни сат, који је шредмет кривичног дела у питању, својина је> Б. Олте. Учињеним кривичним делом оштећена је у праву власништва Б. Олга. Предлог за гоњење имала је, дакле, она поднети. Она је испитана код Среског суда у Земуну 26. II. 1936., али се у погледу предлога за гоњење није изјаснила. Предлог за гоњење је ставио Б. Радован, муж оштећене (в. записник састављен код Управе шолиције у Н. С. 26. XII. 1935.). „Како предлог Б. Радована, и ако мужа, нда може надоместити иредлог Б. Олте, његове жене, јер не подлежи ни један случај из § 87. К. з. који рег.улише питање, када И које друге особе, у место оштећеног, могу ставити ваљан предлог за прогон. „Како оштећена, Б. Олта, шотребан предлот за прогон окривљене није ставила у законоком року — морао ,је суд оитужбу на основу § 276. К. п. одбити, јер је и поступак покренут и оштужба иодигнута без потребног предлога оштећене као једино овлаштеног лица." Решење Апелационог суда: „Против пресуде првостепенот суда уложио је у законитом року призив са оправдањем државни тужилац због повреде материјалног закона из § 337. бр. 1. „в" К. п., јер да је првостепени суд погрешно установио да нема предлога овлашћенот лица за гоњење. „Анелациони суд примио је чињенично стање установљено шо првостепеном суду, које одговара подацима и доказима главног претреса. „По том чињеничном стању првостепени суд је правилно установио да нема предлога овлашћеног лица за гоњење, па доследно томе правилно поступио када је оптужбу одбио на основу § 276. К. п., те разлоге које у том погледу наводи пресуда првостепеног суда, усваја и овај суд."