Branič

„В Р А Н И Ч*

постало, па не може бити говора ни о његовом престанку а у трећем случају разлучно право повериочево отварањем стечаја престаје да важи. Све ово, наравно, док пропис § ^81. српског Грађ. суд. поступ. према чл 7. Уводног Закона за Стечајни Закон буде на снази. Тих. М. Ивановић секретар Касациоког суда.

Из Адвокатске Коморе ЗАПИСНИК IX седнице Одбора Адвокатске Коморе у Београду одржане 21. јануара 1937. год. у 18 часова у Београду. Приоутни: Претседник Владимир Симић, заменик претседника Милан Живадиновић, чланови Одбора: Војислав Милошевић, Савко Дуканац, Др. Иван Рибар, Др. Миленко Стојић, Др. Јанко Олип, Трипко Жугић, Др. Видан Влагојевић, Димитрије Крчевинац, Сима Алкалај, Др. Радоје Вукчевић, Драгомир Ивковић, Лука Пешић и Милош Царевић. Извинили се због недоласка чланови Одбора: ЉубоМир Трандафиловић, Милорад Павловић и Др. Младен Жујовић. Претседник Владимир Симић отвара сеиницу у 18 часова и саопштава, да је коморин часопис Бранич Бр. 12-свеска за децембар 1936. год. забрањен од стране Државног тужиоца за град Београд. Комора је о томе примила и решење КПС. 213/37. од 14. I. 1937. год. из кога се види, да је на основу чл. 19 тач. 5 и 7 Зак. о штампи и чл. 4 Зак. о заштити јавне безбедности и поретка у држави у вези чл. 5 истог закона забрањена продаја и растурање „Бранича" бр. 12 за децембар 1936. г. и наређено на основу чл. 24 Зак. о штампи узапћеЊе узабрањенога броја. Ова забрана односи се на чланак г. Др. Ивана Рибара, члана нашегОдбора, под насловом „КонкОрдат", који је чланак на седници Одбора од 30. XII. 1936. год. прихваћен као реферат о пројекту Конкордата и као мишљење Одбора по овом пројекту у смислу § 43. тач. 3. Зак. о адвОкатима, Противу овога решења по Закону о штампи није допуштена жалба. Претседник Симић констатује, да је оваква одлука надлежних власти неразумљива, јер у напису о коме је реч уопште нема ни помена о изазивању нетрпељивости између признатих вероисповести, а још мање испољавања расположења против државних власти ма у коме виду. Када се има при томе на уму, да је Комора законом овлашћена да искаже своје мишљење о пројектима Закона и уредаба, онда је јасно, да је акт ове забране арбитраран акт, који нема никакве везе са земаљ^ким законима. Шта више тиме је извршена злоупотреба власти путем неправилне примене закона, а ствара се једновремено утисак, обрнут ономе, који жели забрана да постигне, да се у пројекту Конкордата налазе одредбе, које јавност не треба ни да сазна ни да о њима искаже своје мишљење. Услед ове забране ми нисмо претрпели материјалну штету јер је Бранич био већ испослат претплатницима и г. г. адвокатима, те нема потребе да се подноси тужба суду за накнаду услед овог незаконитОг поступка власти, већ нам остаје да само протестујемо противу таквога поступка. Одбор прихвата овај протест. Реч добија секретар Драгомпр Ивковић, који реферише по предметима из свога делокруга, па се доносе ове одлуке: Одобрава се Др. Данилу Грегорићу упис у именик адвоката са седиштем канцеларије у БеоГраду. Одобрава се Др. Саву Стругару упис у именик адвоката са седиштем канцеларије у Београду. Одобрава се Милораду ТоКмаКовићу упис у именик адвоката са седиштем канцеларије у Београду. Брише се из именика адвоката Новица Шаулић, адв. из Београда под 14 јануаром 1937. год. пошто се адвокатуре одрекао, а за преузиматеља капцеларије именује се Др. Радоје Вукчевић, адв. из Београда.