Branič

124

„Б Р А Н И Ч"

и ауторитет својих пресуда одржи. Али ипак зато, те њихове борбе доносе нам, као њихов заједнички плод, извесна правна схватања , правна правила, која заузимају своје место у систему нашег административног права, као иозитивног ирава. * * * Управна власт, према месту и улози, који су замишљени за њу у организацији модерне државе, заснованој на подели и колаборацији власти, не би имала неку тако значајну стваралачку улогу у праву, да су се ти замишљени иринциии и у животу могли одржати. Она је у неким старијим облицима државне организације имала баш такву и можда још виднију улогу, па је ту улогу изгубила, кад је у организовање државне власти унет иринции иоделе власти. Принцип поделе власти дошао је као реакција на искуство, које је човечанство имало због сувише јаке и, да кажемо, универзално надлежне управне власти. Дошло се, давно још, до искуства да слобода појединца у држави ниједовољно заштићена, ако исти орган доноси и примењује закон, ако он ираво ствара и ираво реализује. Створило се кроз искуство живота једно друкчије мишљење о закону, о закону као изразу оиште друштвене иравне свести, о закону као манифестацији оиште народне воље (можда само једна фикција, али фикција која је била корисна), којој треба да буду подвлашћени и појединци и остале власти. Ми, ево, примећујемо, да се ти принципи нису могли у иотиуности одржати, и ако су иначе, у главном и данас у важности. Ми видимо, да у епоси поделе власти управна власт није могла бити лишена свога великог утицаја на право у држави, који долази од стварне снаге, којом она располаже, и да јој законодавна атрибуција практички није могла бити потпуно одузета. Она опет захвата, и све шире, у домен законодавне власти. Она је у могућности да и законско ираво знатно подведе под своја схватања. А она има и своја схватања, којима карактерише поједине периоде државног живота. Јер управна власт није носилац само једне техничке функције примене закона, него је носилац и живога иолитичког режима. Да ли ово јачање управне власти, које се нарочито ових година после рата све више манифестује, треба посматрати као једну "нову еволуцију, као иривремену иојаву везану за послератне узроке, или као један корак у назад — то је питање на које се се може ни тако лако, ни тако брзо одговорити. Али се ипак може дати један закључак: Управна власт — то је јака власт. И с обзиром на њен фактички значај и фактички утицај, који сам покушао у овој ограниченој материји да истакнем, врло је круино иитање, питање организације добре унутрашње уираве, питање њене објективности, савести и стручности. Захтев за добром и свесном уиравом, за независним и стручним уиравним судом, то је захтев без чијег се остварења не може замислити никакав правни поредак, заснован на иравди и слободи.