Branič

ПОСЕБНИ ДЕО НАЈНОВИЈЕГА ПРОЈЕКТА НЕМАЧКОГ К. 3. 125

Др. Јурај Кулаш адвокат — Београд. ПОСЕБНИ ДВО НА ЈНОВИЈЕГЛ ПРОЈЕКТЛ НЕМАЧКОГ КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКЛ Националсоцијалисти су реформе кривичног права и кривичног законика привели крају. Пројекат новог нем. к. з. израђен је у детаље, прешао је већ дуже времена друго читање и свакога дана може да постане закон. Нови кривични законик националсоцијалистичке Немачке разликоваће се како у својем општем, тако и у посебном делу у много чему од позитивних крив. зак. либералистичкога правца. Сматрало се за потребно цео нови к. з. ставити на подлогу нацијоналсоцијалистичке идеологије, што је опет захтевало, да се изврше знатне измене према досадањим схватањима у науци кривичног права. Ми ћемо овде расмотрити те реформе с обзиром на посебни део новог нем. к. з., како га је израдила званична кривично правна комисија водећи рачуна и о постојећој литератури по појединим од тих питања, колико се то покаже као потребно 1 ). Јер ове реформе нису могле мимоићи ни посебни део к. з., нису већ ради тога, што се посебни део к. з. сматра важнијим од општега дела, важнијим наиме утолико, што су у њему приказана бића појединих кривичних дела. А општи део к. з. у ствари такођер служи томе, да се што боље упознамо са бићима тих појединих кривичних дела. Већ у самој техници имао би нови нем. к. з. знатно да се разликује од позитивних к. з. либералисгичкога правца. Та разлика била би у распореду општега и посебнога дела к. з. Посебни део к. з. сам по себи претставља јасније и приступачније појмове од оних садржаних у општем делу. Ради тога је и логично, да у к. з ти посебни и јаснији појмови буду приказани пре општих

*) Комисија је о томе своме раду издала и извештај: Оаз коттеп&е <1еи 1зсће Мга?гесМ (ВепсМићег Ше АгћеИ (Зег атШсћеп 31гаГгесћ{бкотгш58Јоп) ћегаи5§е§ећеп уоп Бг. Ргат СпгГпег, КеЈсћбјибНггштб^ег, АП^ететег ТеП уоп 12. ЈиН 1934, Аи1 12. Аи§иб1 1935, ВезопЈегег ТеИ уоп АргП 1935. Од посебнога дела изашло је доцније и друго издање, које нисмо имали при руци приликом овога чланка. Иначе о реформама, које уводе националсоцијалисти у кривично право и нови к. з. постоји цела литература у Немачкој а и иностранство је тима реформама посветило знатну пажњу. Немачки правни листови били су у свсје време пуни а и данас су још, чланака и студија по појединим питањима ове реформе. Разуме ее, коликогод је било сагласности са тим реформама, толико је било, истина у мањој мери у Немачкој, критике и то неповољне критике о истима. Поред чланака, студија и брошура по]авио се и један мали уџбеник кривичног права, рађен на бази тих реформи ( Сигерш ). Што се тиче самога иностранства оно је те реформе углавном примило са резервом. Разлог за ово је међу осталим свакако и тај што се у свима тим реформама у великој мери осећала политичка позадина, а и што су саме реформе често и у основним питањима заузимале супротна гледишта од оних, која су дотада владала у науци кривичног права, а да при томе нису увек давани довољно убедљиви разлози. Једно ипак не смемо заборавити, а то је, да се преко тих реформи не може прећи ћутке. Коликогод у њима има много претераности, својствених свакој реформи, толико се с друге стране крије и по која здрава клица. Нарочито — по нашем мишљењу — једно имају националсоцијалистички реформатори право, а то је, да су како у кривичном праву тако и у најновијим позитивним кривичним законицима потребне извесне реформе, често пута и осетљиве реформе. КоЈим правцем и у чему би #иле те реформе о томе се даде дискутовати.