Branič

126

„Б Р А Н И Ч"

појмова, јер ће на тај начин и сам читалац да се лакше снађе у к. з. Доцније се то показало као непрактично и неспроведиво, па се предлагало, да у кривичном законику буду најпре изнета извесна правила најопштијега карактера, на којима базира сам к. з., после чега би дошао посебни, а онда општи део 2 ). Посебни део к. з. мора, дакако, да у сваком погледу буде удешен према како општем делу к. з. тако и према идеологији националсоцијализма. А основни принцип и полазна тачка идеологије националсоцијализма је народ као такав. Народ претставља највећу вредност у држави и при сваком раду треба полазити од народа.. Интереси народне заједнице долазе пре свега и заштита и унапређивање тих интереса народне заједнице мора да се види и истиче у свакој делатности државе, па и у кривичном праву 3 ). Народ опет живи организован у држави као природној форми. свога живота. У томе је и основна разлика између ранијега либералистичкога и данашњега времена. Раније се наиме државу сматрало саму за себе, независно од народа, који у њој живи ; . као да је држава нешто што само по себи постоји. Данас се напротив државу посматра само у вези са народом и то не народом безличним и неорганизованим него као једним живим организмом. Народ даје снагу држави и ова живи, постоји и јака је само утолико, уколико јој ту снагу и живот пружа народ који у њој живи 4 ). Све то огледа се у пуној мери и у кривичном праву, а мора да се огледа и у новом к. з. Тај нови к. з. ради тога ће имати и извесне главе, које су се истина налазиле и у досадањим позитивним к. з. али само у извесној мери. Цели низ прописа садржаних у тим новим главама ранији позитивни кривични законици уопште нису познавали, а који су и познавали, формулисали су их на сасма други начин. Поред тога многи и многи прописи данашњих к. з. разасути су на разним местима: кривичног законика и ту су губили услед непрегледности своју важност, Овако скупљени у једној одређеној глави они ће више упадати у очи и тако снажније долазити до изражаја, а тиме и у практичној примени претстављати без сумње куд и камо већу вредност. Ради тога и видимо у пројекту новог к. з. групе, које ће носити наслов: „Заштита расе и народности". „Заштита оби-

2 ) О свему тому смо писали у другим својим ранијим чланцима, па нећемо да се овде понављамо. Нема сумње да с.у ово били самз покушаји и комбинације,, које саме по себи нису донеле никакве нарочите резултате. Логичан је ред џг се читалац најпре упозна са општим појмовима кривичнога законика, без обзира што су ти општи појмови компликованији, а то са простога разлога, што се без тих општих појмова не може ваљано да разуме ни посебни део к. з. Неће много помоћи ни да се само извесни принципи ставе на прво место. Јер и ти принципи или могу бити сасма независни и према томе стајати и ван кривичног законика, а онда им у њему и нема места или су објашњење посебнога дела к. з., а онда их читалац мора упознати пре посебног дела к. з., тако да ће се недостатак осталих општих прописа у сваком случају осећати. 8 ) Противно тврде фашисти. Док наиме националсоцијализам налази, да је народ највећа вредност и да само јак народ чини државу јаком, фашизам Мусолинијев тврди обратно — да само јака држава чини један народ јаким, услед чега се држава третира као највиша вредност. 4 ) То су, разуме се, образложења саме комисије односно у овом случају њенога члана Фрајслера, кој ће и доцније бити цитиран.