Branič

ПОСЕБНИ ДЕО НАЈНОВИЈЕГА ПРОЈЕКТА НЕМАЧКОГ К. 3.

127

тељи", „Заштита народног добра", „Заштита радне снаге" и слично. Свега тога нема у позитивном нем. к. з. а ни у другим кривичним законима либералистичкога правца. Посебни део к.з. мора већ својим вањским расаоредом и својом спољном формом да пружа слику, како законодавац гледа на злочинство са политичко-научног гледишта 5 ). У погледу изградње посебнога дела к. з. дала би се разликовати три типа к. л. Први тип био би тип кривичних законика либералистичкога правца (камо спада и наш к. з.), а који се одликује тиме, да је заснован на чисто индивидуалистичкој бази и појму државе као неког самосталног, апстрактног бића независног од народа. Други тип би престављао руско-бољшевички к. з. У њему се истичу поједине класе, нарочито владајућа радничка класа, док он не позна појаву народа као једне органске целине. У трећи тип би дошао фашистички италијански к. з. и будући нем. к. з. који у основи спадају заједно. Њихова је сличност у томе, шго оба полазе од појма народа као једне органске целине. Једино што италијански к. з. ту идеју тако рећи тек наслућује у извесним својим прописима и распореду док ће у новомнемк. з. та идеја бити до својих крајњих конзеквенца спроведена. Та идеја спроведена је већ и у т. зв. Пруској споменици 6 ), која у посебном делу познаје две групе деликата, од којих прву групу сачињавају деликти противу народне заједнице као такве, док друга група претставља заштиту чланова народне заједнице. На тај начин се већ и спољним изгледом манифестира основна разлика између правних добара и интереса народне заједнице насупрот непосредним правима и личним интересима појединаца, при чему је приоритет народне заједнице несумњив. Идејама Споменице руководила се и званична кривично-правна комисија, која је углавном на сличан начин спровела расподелу посебног дела к. з. односно пројекта «. з. Али и у погледу те главне деобе — заштите народне заједнице и заштите појединаца —- појавило се једно принципијелно питање, а то је, да ли треба заштити појединаца пружити у кривичном законику једну овакву засебну главу. Изнето је мишљење, да се таквом деобом и распоредом појединци стлвљају у извесном погледу на сувише висок положај насупрот народној заједници, што би се противило општим схватањима идеологије националсоцијализма. Осим тога оваква деоба сувише потсећа на стару индивидуалистичку класификацију кривичних дела. Ипак је кривично —- правна комисија стала на гледиште, да такву деобу треба задржати и то са два разлога: прво што 6и напуштањем ове деобе поједина кривична дела противу појединаца била сувише неприродно конструисана и друго, што

®) видети детаљније код: РгеГз1ег: АиЊаи Јез ђезопдегеп ТеПз ипсЈ зеше 51е11ип^ 1ш Ое8е1г, Вег. В. Т. 3. 9—65. Видети и чланак Фрајслера: ОесЈапкеп гиг Тесћшк с1ез \уегсЈепс1еп 51га{тесћ{з цпсЈ зејпег ТаЉез^апсЈе, 2{§з1г\у. 55, 4—5, 3 — 503, 6 ) ОепкзсћгГЈ^ (1ез Ргеизз. ЈизПггшшзЈегб: КаИопа^огЈаПзИзсћез 5{га{гесћ{. Споменица је израђена за релативно врло кратко време, иако су у њој изнете све основне црте новог кривичног права у Немачкој.