Branič

СУЗБИЈАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ТЕРОРИЗМА итд.

167

правних добара, а то је било последица једне празнине правних правила, ако не у правној свести, а оно несумњиво у писаним законима. 10. Тероризам у кривично-правном смислу дакле има за објекат кривично дело учињено из терористичких намера. Та дела великим својим делом улазе у појам међународних кривичних дела. Извршиоци међународних кривичних дела са разлогом се називају непријатељи људског рода, јер они нападају правна добра заједничка људском добру, или бар која су способна да буду заједничка. 11. Правну природу међународних кривичних дела опредељује објекат тих кривичних дела, који је међународно правно добро. Терористичка намера долази на друго место. Идеја о међународном добру није везана за државне границе т. ј. за домен важења унутрашњег кривичног права. Међународно добро захтева правну заштиту, која га чини правним добром. Правна заштита код међународних кривичних дела јесте по својој природи кривично — правна, и њу треба да пруже: или поједине државе појединачно у границама свог унутрашњег права (дакле: унутрашње право), или више држава заједнички (дакле: међународно право). Та ће правна заштита бити вољна или обавезна — што је већ факгичко питање. Но она треба тако да се организује да на случај, ако изостане као вољна заштита, онда да међународни суд, или какав специјални међународни орган, може да преузме на себе то давање заштите. 12. Т. Живановић проф, кривичног права у Београду дели међународна правна добра у две групе: 1) то су добра заједничка културним државама: безбедност новчаног саобраћаја (:фалсификовање новца и харгија од вредности) и постојећи међународни социјални поредак (:анархистичконихилистичка и комунистичка дела против породице, брака, својине). 2) међународна добра заједничка културним државама само делимично — у толико у колико се на њих напада на један интернационално опасан начин. Оаде, с обзиром на објект напада или извршења, имају се сматрати као нападнуте и друге државе, и ако је стварни напад био извршен само противу једне државе (:безбедност јавног саобраћаја) у колико се напад на њу појављује као напад на светски јавни саобраћај (:гусарство, атентати на светски жељезнички саобраћај) и светски правни саобраћај (:фалсификовање меница и хартија од вредности, међународних путних исправа, безбедност женскиња и деце као предмета међународне трговине). 13. Оно што кривичном делу даје обележје интернационализације јесте моменат објективан или субјективан, који испољавају кривична радња или кривац. 1) Моменат објекагивни је: у колико би се кривична радња догодила на територији разних држава, или у колико је ова кривична радња уперена противу добра, које припада разним Државама појединчано, или разним државама заједнички, или најзад противу грађана (расп. друштава, правних лица) разних држава или грађана свих држава. 2) моменаШ субјективни је: у колико је код појединог кри-