Branič

168

„Б Р А Н И Ч"

вичног дела све већи број злочинаца грађана разних држава, или злочинаца без отаџбине, или су злочинци у истом злочину грађани неколико држава — или су најзад ови злочинци чланови интернационалних удружења. 14. Као што се види међународна кривична дела по својој правној природи припадају разним групама посебног дела кривичног права и није могуие издвојити их у једну засебну групу. Нека од поменутих међународних кривичних дела су већ предмет интернационалних међународних конвенција, закључених са циљем примене универзалног важења кривичног права (:конвенције за сузбијање прављења лажног новца, три конвенције за заштиту женскиња и деце). За оволико је постигнуто међународно изједначење екстрадиционог права за та дела. За ова дела међународни институт за кривично право предложио је од скора оснивање Међународног Кривичног Суда при Друштву Народа, израдивши му и статут. 15. Потреба унификације, ако не интегралне, а оно делимичне, на првом месту у питању тероризма намеће се: 1) ради лакшег сузбијања злочина, и остварења генералне и специјалне превенције, 2) ради потпунијег давања задовољства повређеној личности, 3) ради лакшег васпостављања нарушеног правног поретка, и 4) унификација се јавља и као колективна организована одбрана друштва од злочина, те према томе има и социјалан значај. Нарочито идивидуализација казне и примена мера безбедности упућују државе ка унификацији. Потребу за унификацијом много олакшава факт сличности историјског р&звитка кривичног права разних народа, а то је резултат сличности расе, културе и прилика у којима живе (географске, климатске, састав земљишта, политички режим, економске прилике). 16. Тежња за интернационалном унификацијом кривичног законика има свој корен у идеји: да се само све тешњим приближавањем народа може допринети учвршење социјалног поретка и остварењу светског мира, који је сан векова. Она је израз међународне солидарности и срество њено. Њу олакшава истоветност интереса, побуда, а нарочито потребе које изискују међународну заштиту кривичног права. Ово има своје природно објашљење у факту да данас државне границе нису више онако апсолутне препреке као што су некада биле, — што је резултат јако развијених међународних економских веза, које се претварају у економску солиаарност. Нарочито огроман развитак саобраћајних веза приближује народе у мишљењу и осећању. Све ово утиче на изједначење правне свести и правног поретка. На овај се начин и криминалитет интернационализовао.а то изазива потребу унификације закона. Економска, идејна и саобраћајна веза између разних држава везује и уједињује народе и државе. Из те све тешње солидарности људских група и народа поничу многа добра за човечанство, која треба потпомагати удруженим снагама, али поничу и многа зла, која треба сузбијати опет удруженим снагама. А ово сузбијање како ће се моћи боље извршити, него ако се дела тероризма обухвате једним унифицираним законодавством ?