Branič
300
„Б Р А Н И Ч"
Поводом истакнутог питаша о погрешној примени Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова од стране власти, а према Одлуци Одбора Коморе од 9. II, 1937. год., Комора је упутила Мвнистру прав:!е овакву преставку: Комора је од неколицине адвоката примила извешта) да полицијске као извршне власти, приликом извршења пресуда донетих по осудама земљораДника на повраћај мираза датог у новцу, примењују Уредбу о ликвидацији земљорадничких дугова, налазећи да повраћај мираза није ништа друго до прост дуговински однос чим је мираз дат пре 20. априла 1932. год., без обзира на чињеницу што је обавеза за повраћај мираза наступила после овог рока. Како изгледа, оваква пракса заиста није Основана, јер мираз није по својој правној природи чист дуговински однос. МногО је логичнија пракса, по којој би се Уредба о ликвидацији земљорадничких дугова примењивала само на случајеве, када је у патању обавеза повраћаја мираза наступела пре 10. априла 1932. год., али не и обавеза наступела после овог рока. Да би пракса била, како на закону основана, тако и једнообразна, Комори је част умолити господина Министра, да изволи прописати обавезно тумачење Уредбе о ликвидацији Земљорадничких дугова у вези са истакнутим питањем.
На ову преставку министарство правде под Бр. 27557 од 23. марта 1937. год одговорило је актом следеће садржине: „У вези преставке Адвокатске КомОре Бр. 186 од 9. фебруара 1937. године ради обавезног тумачења Уредбе о ликвидацији Земљорадничких Дугова у томе смислу да се она примењуге само на обавезе на повраћај мираза насталих пре 20. априла 1932. годпне, Министарству правде част је известити Комору, да по мишљењу Министарства правде нема места аутентичном тумачењу Уредбе у поменутом смислу, пошто су прописи Уредбе у овом питању довољно јасни. Међутим Министарство правде се слаже са мишљењем Адвокатске Коморе у поменутој преставци, да би се на обавезе на поБраћај мираза имали применити прописи Уредбе само ако је обавеза на повраћај мираЗа настала пре 20. априла 1932. год." Седница од 5. маја 1937. године: Уписан у именик адвоката Стојан Продановић са седиштем канцеларије у Београду. Избрисани из имениКа адвоката Драгољуб Стабловић из БеограДа под данашњим а за преузиматеља канцеларије именије се Павле Миљаковић, адв. из Београда, пошто се Стабловић адвокатуре одрекао; Војислав Мишић, адв. из Лазаревца и Миливоје Белимарковић адв. из Београда на основу § 33 став III Зак. о адвокатима. Уписан у именик адв. приправнвка Петгр Ж. Невадовић на вежби код Милорада Токмаковића, адв. у Београду са почетком вежбе од 29. априла 1937. године. Одобрени прелази адв. приправпицима; Манојлу Вукобратићу Од Васе Тупањанипа код Зденка Вајнера, адв. у Београду и Сави Ракином од Др. Адама Барте код Милоја Арсеновића, адв. у Београду ради продужења приправничке вежбе. Избрисани из именика адв. приправника: Петар Ресановић под 26. априлом 1937. због ступања у државну службу и Милисав Игњатовић под 6. априлом 1937". због пресељења у другу Комору. Седница од 12. маја 1937. године: Одобрен прелаз адв. приправницимг: Властимиру Луквћу од Миољуба Мишића КоД Др Антонија Михела, адв. у БеОграду и Светиславу ПетКовићу из Неготина, оД Михаила Лазића код Владимира Вуловића, адв. у Неготину. Избрисани из именика адв. приправника: Др. Владислав Зента под 31. мартом 1937. год. по одјави принцппала и Авдеј Војинов под 1. мартом 1937. год. по одјави принципала. Седница од 16. маја 1937. године: Председник Симић отвара седницу у 18 часова и подноси кратак усмен из" вештај о раду скупштине Савеза Комора, одржане 16. маја 1937. год. у СкопљуИстиче, пре свега, да су и наше као и остале изасланике појединих Комора> колеге из Скопља примили врло срдачно и гостопримљиво. Рад саме скупштине развијао се нормално по означеном дневном реду. Примљен је годишњи извештај, одобрен буџет, извршен избор претседника у личности Боре Л. Јанковића, претседника Адв. Коморе у Скопљу, као и осталог час-