Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

299

је од противне стр?не примио 600 динара да то не учини, чиме није испунио своју дужност и злоупотребио цато овлашћење у намери да себи прибави противправну имовинску корист, чиме је учинио кривично дело оштећења туђих ствари и имовних интереса из § 371 ал. 1 у вези § 369 к. з. Окружни суд при квалификацији дела нашао је, да у рацњи опт. С. постоје сви битни елементи дела из § 371 к. з., јер се он у свој стзари појавио пред судом не као обичан пуномоћник, већ као адвокатски припракник у смнслу § 26 зак. о адвокатима, да замењује свога принципијала В. С. адвоката. Поводом ревизије оптуженика, а по службеној дужности, Касациони суд у Београду пресудом од 3 фебруара 1937 год. год. Кре 113, поништио је пресуду окружног суда и ствар упутио на нови претрес, са разлога: „Поводом изјављене ревизије оптуженика, Касациони суд је по службеној дужности нашао, да сгоји повреда материјалног закона из т. 2, § 337 кр. с. п. у томе, што је окр. суд за ово дело, за које је оптуженога огласио кривим, погрешно применио закон налазећи да стоји дело из § 371 ал. 1 у место § 369 кр. зак,, јер оптужени ово дело није учинио као адвокат, нити је у овом својству био, већ је он као једно лице заступао имовне интересе другога лица и као такав злоупотребио и није испунио своју дужност. И како се за озо дело из § 369 ин фине кр. зак. предузима гоњење по предлогу, а није утврђено када је прив. учесник сазнао за ово дело и кад је предлог за гоњење поднешен, да би се могла оценити благовременост предлога по закону, — то је по службеној дужности због наведене повреде материјалног закона Касациони суд на основу § 346 т. 2. у в. § 352 од. И кр. с. п. поништио нападнуту пресуду окр. суда и .ствар упутио истом суду на нови главни претрес.' Јован Д. Смиљанић, секретар Касациоиог суда у Београду.

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ Пажња адзокатима поводом неупотребе правних лекова за странку. Поводом тужби странака због неупотребе правних лекова од отране адвоката — њихових застудника, Комора даје ово ОБЈАШЊЕЊЕ: Адвок^т није дужан по закону да безусловно употреби правни лек противу судских одлука, нити му у томе погледу, кад он налази да је употреба правног лека неумесна и неоправдана, странка коју заступа може издати обавезан налог за употребу лравног лека. Питаље употребе или неупотребе правних лекова ствар је личне оцене адвоката, при којој оцени он узима у обзир природу случаја, правну ситуацију љегове Странке у односној правној стварл и прописе формалног и материјалног закона. И када адвокат у конкретном случају формира своје правно мишљење да правни лек не треба употребити, он не чини ништа што би било противно дужиости аеговог звања и његове службе. Али у таквом случају адвокат је дужан да о томе овоме гледишту странку благовремено обавести, да јој саошпти датум рока за употребу правног лека иизложи разлоге зашто сматра да правни лек не треба употребити. Само на тај начин он отклања замерке и приговоре своје странке, која као лаик у питањима ове правне материје може сматрати Да је неупотреба правног лека пропуштање дужносги звања и службе адвоката. Таквим поступком једновремено се штити углед п достојанство адвокатског сталежа у очима лаичког света. Комора ће у будупе по тужбама странака извињавати дисциплинске одговораоста само оне адвокате, који буду стриктно поступали по овОм објашњењу и који о томе поднесу несумњив доказ. Адвокатска Комора у Београду.