Branič

СУДСКА ПРАКСА

суд погрешно одбио извођење предложених доказа саслушањем сведока под заклетвом и сведока, који би утврдили чињенице да је клаузула „без протеста" стављена после истека рока за исплату менице и после рока одређевог за протест као и да о исплати није обавештен, неумесан је са разлога: Доказ о спорним чињеницама може се по § 467. гр. п. п. изводити саслушањем странака као и сведоцима само онда, ако суд на основу проведених доказа није могао доћи до уверења о истинитости или неистинитости чињеница важниж за одлучивање. Ако су изведени докази довољни за стицање судијског убеђења и доношење одлуке, суд остале понуђене доказе, неће ни изводити, јер 6и се извођењем непотребних и излишних доказа, ишло само на одуговлачење спора §§ 244. и 245. грпп. Уосталом суд је слободан у оцени доказа и уверење стечено на основу истих по § 368. грпп. не може се побијати. Чињеница пак да С у сведоци испитани у кривичном а не грађ. спору, без утицаја је на судску одлуку, јер су испитани сведоци своје исказе дали непосредно пред судом, а окр. суд заснивајући своју одлуку на исказима испитаних сведока, који се иначе слажусасвим ислеђеним околностима, правилно је донео нападнуту пресуду. Заклетва сведока такође није увек обавезна са разлога, што суду стоји на вољи, да ли ће сведоке да испита под заклетвом или не. Исказ сведока без заклетве може бити од истога значаја као и исказ сведока под заклетвом. Призивни навод под II а) неумесанјеса разлога што је чињеничним стањем у пресуди Окр. суда противно утврђено а на име да је трасант У. клаузулу на меници „без протеста" ставио пре истека рока за протест означене менице. Призивни навод под б) неумесан ]е са разлога: По § 44. мен. зак. ималац менице мора известити свога индосанта да меница није у року плаћања исплаћена, и то у случају напомене „без трошкова" у року од 4 дана после дана поднете менице на исплату. Према чему излази да је ималац менице то и учинио, а кад тужени Н. противно тврди, морао је то и доказати што он није учинио као што је Окр. суд правилно узео. У осталом баш да је ово и пропуштено то ни у колико не утиче на обавезу индосантову. Ако би услед тога пропуста и претрпео неку штету, или би доцније његови обвезници постали инсолветни ималац менице би му одговарао за накнаду штете, наравно у висини меничне своте. Ово би се право могло остварити само посебном тужбом за накнаду штете а не приговором противу мен. платног налога. Призивни навод под в) неумесан је са разлога: Без утицаја је чињеница што ималац менице исту није поднео индосанту на исплату; главно је, да је меница поднета акцептанту на исплату §§ 27. и 37. мен. зак. И кад тај факат није оспорен, а на спорној меници стоји клаузула о отпусту од протеста који у свему замењује протест, овда је тужени Н. као индосант остао у мен. обавези како је у осталом и Окружни суд са наведених разлога правилно узео. Са изложенога а на основу §§ 591. и 592. грпп. Београдски Апелациони суд призив тужене стране није уважио и донео је одлуку као у диспозитиву. Противу пресуде призивног суда тужени жирант уложио је ревизију и Касациони суд пресудом Рев. 1232.|37. од 23.-IX.-937. г. уважио је ревизију туженика и преиначио пресуду тако да гласи: Платни налог издат од Окружног суда у Ужицу 19. фебруара 1934. г. По. бр. 2734.| 1. према туженом Р. Н. трг. из Ужица укида се и тужилачка банка се од свог тужбеног тражења према туженом Н. одбија као од тражења неумесног. Испитујући пресуду призивног суда у смислу § 598. грпп. поводом ревизије туженика Касациони суд је нашао: Основан је ревизијски разлог из т. 4. § 597. грпп. јер је призивни суд дао погрешну правну оцену о спорној ствари налазећи да је туженик обавезан да тужилачкој банци плати спорну суму. Напротив Касациони суд налази да ова обавеза туженога не стоји са разлога: Обавеза разних меничних обвезника није једнака. Главни менични дужник код трасиране менице је акцептант, јер се акцептом трасат обавезује да меницу плати о доспелости — § 27. м. з. а остали менични обвезници само одговарају да ће меница бити исплаћена—§ 9. и 14. м. з. Према овоме менична обавеза акцептанта је безусловна, а трасанта и индосанта условна и супсидијерна тј. настаје само у оном случају и под условом, ако акцептант на дан плаћања меницу не исплати, што се има протестом утврдити—§ 43. мен. зак. Протестом због неисплате доказује се да је ималац менице покушао да му се меница плати, али да иста без кривице имаоца менице није плаћена. Ту околност да акцептант меничну своту о доспелости није платио, односно да је одбио исплату треба утврдити јавном исправом. Протест је услов за одржавање регреснах права, те ималац ако о року не по-