Branič
78
„Б Р А Н И Ч*
дигне протест губи право регреса против свију регресних обвезника—§ 52. м. з. За регресне обвезнике подизање протеста има значаја, јер они се по § 44. и. з. о томе нзвештавају и тиме дознају насигурно да меница није исплаћена и да је настала њихова обавеза, те они искупљењем менице сслобођавају се даљих трошкова. По § 45. м. з. имаоца менице од дужности протеста може ослободити са напоменом ,без протеста" или „без трошкова" трасант или индосант. Ова институција је сурогат судског протеста. Ако је ову клаузулу ставио трасант онда ималац менице н без подизања протеста може тражити регрес противу ма којега обвезника. Ако ову клаузулу стави који од индосаната, онда ималац менице може без подизања протеста тражити регрес само противу дотичног регресног обвезника, који је опростио протест, и доцнијих којима је иста позната, а за тражење регреса противу претходних обвезника протест је ипак потребан. Чињеничким стањем по овом спору утврђено је, да је трасант В. клаузулу „без протеста" на спорној меници ставио после потписа туженог, када је ова меница била на есконту код тужилачке банке, а пре рока за протест. Према оваквом чињеничком стању клаузула „без протеста" везује само трасанта а не преноситеља индосанта за коју тужени није знао при потпису менице, пошто тада није ни била стављека нити је доцније акцептирао, јер према наведеним законским прописима стављену клаузулу „без протеста", која је идентична протесту § 4-3. м. з. морају акцептирати и регресни обвезници. Поред овога у § 69. м. з. постављен је принцип, да сваки менични потписник одговара само за оно што је својим потписом покрио. — Па како тужилачка банка о року није изискала протест по § 43. м. з. то је изгубила право наплате по спорној меници према туженом, те се од свог тужбеног тражења има одбити—§ 52 м. з. а платни налог издат од Окружног суда у Ужицу 19. фебруара 1934. год. По. 275./34. према туженом Н. се укида—§ 647. од. 1 грпп. Према оваквом гледишту менични закон предвиђа редован и нормалан случај стављања ове клаузуле од стране трасанта само при издању менице те да иста важи и за индосанте, а дозвољава му стављање исте и после издања, на меници или другом писмену, али тада иста обавезује само трасанта. Законодавац није ни могао давати право трасанту да после издања менице, без знања индосаната, може ставити ову клаузулу а да иста везује преноситеље, јер би тиме допустио мењање меничног уговора без пристанка преноситеља што би било противно меничној обвезн. Са наведених разлога Касациони суд је уважио ревизију туженикову и на основу § 604. од. I грпп. одлучио као у диспозитиву. У оцену ревизијског разлога из т. 3. § 597. грпп. који се у ревизији истиче Касациони суд није се упуштао пошто је према оваквој одлуци постао безпредметан. Навод тужиоца у одговору о неблаговремености призива неумесан је, јерје то тужилац могао ревизијом нападати. Радмила Ј. МаринковиЋ, секретар Касационог суда у Београду. Примени проаиса § 357. грађ. иарн.. иост. има места и у случају ненадлежности суда, која се споразумом странака по § 101. гр. п. а. не може отклонити. (Закључак Касационог суда у Београду од 25. маја 1937. год. Рек. 316.). У правној ствари тужиоца Љ. М. противу туженика М. 3., због издржавања ванбрачног детета, Окружни суд у Неготину закључком од 27. новембра 1936. г. По. 122./35., огласио се ненадлежним за пресуђење овог спора, са разлога : „Тужитељица је тужбом својом противу туженика молила да суд истогз обавеже да јој плати у име издржавања ванбрачног детета малолетног Б. Њ. М. и то: до данас 26.700 дин. од дана рођења тј. од 9. новембра 1926. г. па за прве три године тј. до 9. новембра 1929. г., до дана тужбе тј. 20. априла 1935. год. што износи 5. година и пет месеци по 300. дин. месечно или 19.500. дин. свега дакле 26.700. дин. Окружни суд је водио поступак, али је на рочишту одржаном дана 27. новембра 1936. г. тј. пре рочишта добио поднесак предат од стране туженика суду 30. октобра 1936. г. којим је молио суд да се исти узме у поступак и тужитељица са тужбом као неоснованом, поднетом стварно ненадлежном суду одбије и осуди на снашање свих парничних трошкова.