Branič

СУДСКА ПРАКСА

Заступник тужитељице је изјавио на рочишту, да није примио II. примерак предлога туженика од 30. октобра 1936. те је молио да му суд такав прнмерак достави ради изјашњења по нстом. Остао је у целости код поднете тужбе. Противио се преслушању пријављених сведока који нису дошли, пошто је овде у питању издржавање ванбрачног детета а не истраживање патернитета, те је непотребно њихово преслушање, већ да суд висину издржавања ванбрачног детета може установити путем вештака. Упуштајући се у оцену поднетог предлога од стране туженика од 30. октобра 19с6. г. Окружни суд налази: Да за пресуђење ове ствари није надлежан Окружни суд у Неготину, већ је у смислу § 44. т. 2. грпп. искључиво надлежан срески суд, јер тужбени захтев у овом спору за издржавање ванбрачног детета који је по закону дозвољен и може се остваривати редовном грађанском парницом, те је стога суд морао донети закључак као у диспозитиву закључка, а досадашњи поступак прогласити за ништаван. По рекурсу тужиоца, Апелациони суд у Београду закључком од 3. априла 1937. год. Пл. 535. укинуо је закључак Окружног суда, са разлога: „И ако, кад је у питању апсолутна не надлежност, суд може о њој одлучивати и по дужности — § 335. грпп. ипак, када се у конкретном случају о овој ненадлежности одлучује по предлогу туженика у његовом поднеску од 30.-Х.-1936. год. поводом кога је суд донео и свој закључак на расправи од 27. новембра 1936. г. да се речени поднесак достави тужилачкој страни,—онда суд није могао одлучивати о овом предлогу, пре него што о њему узме реч од тужилачке стране, јер таквим начином повредио би се пропис т. 4. § 571. грпп. а тужиљи одузело право да се користи одредбом § 357. грпп. По рекурсу туженика, Касациони суд у Београду закључком од 25. маја 1937. год. Рек. 316. потврдио је закључак Апелационог суда, са разлога: Навод рекурса, да је погрешио рекурсни суд што је укинуо закључак првог суда налазећи, да се тужилац у озом случају може користити прописом § 357. грпп,, јер да примени овога зак. прописа у овом случају нема места, пошто је у питању ненадлежност суда која се ни споразумом странака не би могла отклонити, — неоснован је стога, што се у § 357. грпп. не прави разлика између ненадлежности суда која се може уклонити споразумом странака и ненадлежности суда која се овим споразумом не може уклонити већ је прописано, да у случају приговора ненадлежности од стране туженика, тужилац може предложити да се тужба спроведе суду који тужилац означи, према чему примени прописа § 357. грпп. има места и у случају не надлежности суда која се споразумом странака у смислу § 101. грпп. не може отклонити. Стога је правилно поступио рекурсни суд што је укидајући закључак првог суда, којим је тужба због ненадлежности суда одбачена, упутио суд на пропис § 357. грпп. Постојање аисменог уговора о адвокатској награди може се доказивати свим доказним средсшвима иредвиђеним у закону о судском постуику у грађанским паршцама. (Пресуда Касационог суда у Београду од 27. децембра 1937. год. Рев. 1781.). У правној ствари тужиоца М. Д. противу Ф. Г. због дуга од награде, Срески суд за град Београд пресудом од 1. фебруара 1937. год. П. 301. осудио је туженика на плаћање спорног дуга, са разлога: „Тужилачка страна наводи да је заступала туженика пред Сталним избраним судом трг. коморе у Београду у његовом спору противу М. Е. и да је за то заступање било уговорено да тужилац по завршетку спора пред тим судом плати тужиоцу 5.000.— дин. плус досуђени трошкови од стране суда. Пошто је пред Избраним судом донета пресуда, којом је туженом Г. делимично досуђен тужбени захтев као и 800.— дин. на име трошкова, и пошто је тужени Г. изјавио да је са том пресудом задовољан то тужилац није ни изјавл ивао правни лек. Међутим тужени одбија сада да плати тужиоцу уговорену награду те је тужилац био приморан да се обрати суду. Тужена страна пориче тужбене пзводе и тврди да је између тужиоца и њега заиста постојао уговор о висини награде за заступање пред Избраним судом, и да је та награда била у 5.000.— пин. али под условом да тужени спор добије. Дакле та награда је била везана за повољан исход спора. Што се тиче парничних трошкова о њима у томе уговору није било речи. Поред тога, након