Branič

ОДНОС ИЗМЕЂУ СУТСКЕ И УПРАВНЕ ВЛАСГИ и т. д.

279

којима електричне централе и сви приходи — јер таква добра олакшавају, али не условљавају рад јавних тела, која и без њих могу функционисати и јавни интерес чувати. Што се тиче електричних централа и превозних средстава као што су трамваји, аутобуси, чак и железнице, они у великом броју најбогатијих држава нису ни у државним ни у самоуправним рукама, већ у поседу приватних група и предузећа. Па ипак немање таквих имовинских објеката није нигде значило крај делатности општина, јер грађани и светлост и превоз једнако плаћају и општинама и приватним предузећима. Ако би извршење над таквим објектима било немогуће због јавног интереса кад објекти припадају општинама, онда би оно морало бити немогуће и онда ако се објекти налазе у приватним рукама, пошто су циљ и дејство осветлења исти у оба случаја. 8 ) А затим не сме се заборавити, да у Србији и Црној Гори, још и данас постоји приличан број општина, које немају ни електричног осветлења, а камо ли властитих превозних средстава. Па ипак те општине, власт на чувању и одржавању непосредних јавних интереса, коју им је држава делегирала, и ради које заштита постоји — чувају ништа горе од богатијих општина ,које све то имају. Најзад кад би ови приватно-правни објекти и били заштићени, њихови приходи и плодови ван сваке су заштите, јер између струје коју дају приватна предузећа, и струје коју даје општина нема за грађане никакве разлике. Исто тако за општинске чиновнике, собе у којима раде нису ништа боље кад кућа припада општини, него кад ову општина држи у закуп. А уосталом комодитет појединаца и обим приватних потреба привилегисаних тела и установа не може услед свог сталног варирања и релативитета ■никад бити узет као база за пропис из § 20. Закона о извршењу и обезбеђењу. Кад је услед прописа који у § 29. Закона о државним правобраниоштвима постоји за државу, несумњиво, да тај пропис са,држи максимум права на заштиту и за остала држави подређена тела — онда су управне власти у Србији прешле на буџет као други критеријум. Према том гледишту заштита у извршном поступку распростире се на сва примања самоуправних тела, која су као приход у буџет унета. 9 ) Али аутори оваквог гледишта, које је у Србији и Црној Гори правило, а не изузетак, нису пред очима имали ни саму природу буџета, ни два закона о општинама, а још мање закон о државном правобраниоштву. По § 116. Закона о градским општинама и по § 95. новог закона о општинама, буџет је основа градских финансија, исто тако као што је

8 ) „Извршење на примању из осветлења довело би општину у безизла-. зан положај у погледу одржања градског осветлења, које поред осталих важних општих интереса доводи у питање и одржавање јавне безбедности и имовине, што се не сме дозволити", наводи се дословно у решењу Кр. банске управе Моравске бановине бр. 5750/38. 9 ) „Не може се узабранити приход једне општине који је унет у општински буџет, за покриће већ предвиђених буџетских расхода" — наводи се у одлуци Кр. Банске управе Моравске бановине бр. 1252/38.