Branič

376

.БРАНИЧ"

зивној пресуди, тужени М. је обавезан по § 85. мен. зак., да дуг од 14.400.дин. врати тужилачој страни, те су због тога и ревизиони наводи, којима се претставља да туженик ни по § 85. мен. зак. није обавезан да утужени дуг плати, -— неосновани". Јован Д. Смиљанић, секретар Касационог суда у Београду Када је уговор о пораби био времено сграничен, онда се протеком рока, за који је био предвиђек, исти уговор обкавља, али не у целости т.ј. и у погледу новог рока, докле би имао да траје тај тако обновљеии уговор. (Пресуда Касационог суда у Београду Рев. 622/38. од 28. марта 1938. год.). Д. С. отказао је стан С. В. за први новембар 1937. год., наводећи да је закуп истекао још маја месеца 1937. г., па се у овом случају рок за отказ има определити према месту обичаја. Противна страна у својим благовременим приговорима противу закључка суда којим је усвојен отказ навела је: да отказ не прима, јер је по уговору, који је уз приговор поднела, предвиђено да закуп траје до 1 маја 1937. г. и да је обострани отказ на месец дана пре истека, т. ј. 1. маја 1937. г., те стога предлаже да суд отказ укине. По одржаној расправи Срески суд за град Београд пресудом П. 5903/37. од 19. новембра 1937. г. одржао је отказии закључак на снази са ових разлога: „да је отказ тужиоца туженику уписан и на закону основан и да га као таквог ваља и одржати у снази. Ово своје гледиште суд заснива ка томе што се из уговора о закупу који је туженик у својим приговорима поднео види, да је закуп уговорен за време од 1. маја 1936. г. до 1. маја 1937. г. са отказним роком од месец дана пред први мај 1937. год., а коју чињеницу странке нису порекле, само док туженик тврди, да је уговор о закупу аутоматски продужен до првог маја 1938. год. јер није био отказан, дотле тужилац наводи да је протеком првог маја 1937. год. самим тим престао да важи и уговор који је између странака склопљен, те да се тужени са тужиоцем не налази у оваквом уговорном односу у погледу закупа спорног закупног добра. Како пак. из уговора јасно излази, да је се отказ закупа по приложеном уговору могао учинити од обеју страна само на месец дана пред први мај 1937. год., што странке нису учиниле а уговором није предвиђено, да се у случају ако у том року ниједна од странака закуп не откаже, да се уговор аутоматски продужава до првог маја 1938. год. и то под истим условима из наведеног уговора, то се и има узети, да је између тужиоца и туженика настало не уговорно стање у погледу трајања отказа и отказног рока, па да су према томе у овом конкретном случају у погледу рока за отказ стана једино важећи рокови места у коме се отказ чини тј. уобичајни рок у Београду на име 15 дана пред 1. мај или 1. новембар. Па како је тужилац туженоме отказао стан 25. августа 1937. год., за 1. новембар 1937. год. а отказ је и суду и противној страни достављен тако да су им остали рокови предвиђени у § 655. гр. п. п., тј. 15 дана према месту обичаја, то се и отказ стана као на закону основан има одржати на снази. Суд је ценио приговоре туженика па је нашао, да су исти неумесни па их је са напред изнетих разлога одбацио". По изјављеном благовременом призиву Окружни суд за град Београд присудом Пл. 1501/37. од 3. јануара 1937. г. уважио је призив туженика, пресуду Среског суда преиначио и пресудио да се отказни закључак Среског суда укине са разлога: „тужилац и туженик склопили су уговор о закупу стана—локала у Косовској ул. бр. 6 и у уговору су ставили клаузулу: да закуп има да траје годину дана, но с тим, да једна и друга страна има да га откажи на месец дана пре истека, односно пре првог маја 1937. годДакле, странке су склопиле један порабни уговор на одређено време. Међутим, по протеку одређеног времна ни једна од странака, ни тужилац ни туженик није отказала поменути порабни уговор у уговореном року. Туженик је и даље остао несметано у закупном добру и тужилац му је закуп отказао тек 1. септембра 1937., дакле неколико месеци по истеку за отказ одређеног времна. Па како се тужилац није користио клаузулом у уговору, да стан откаже у време и на начин како је тамо предвиђено а туженик је и даље остао у закупном добру, — има се узети да су тужилац и туженик