Branič

378

„Б Р А Н И Ч"

Према наведеном Фин. зак. ова је одлука обавезна за судове. Као што се внди, после ове одлуке остало је једино да се чека Уредба коју предвиђа Уводни закон за Гр. п. п., а која треба да реши ово питање. У решењу овог питања, на које је овлашћен према Уредби министар правде, свакако је најтеже питање стварне надлежности општинских судова док остали поступак сигурно не задаје тешкоће јер је сигурно да не би био задржан поступак од 1865. год. већ би био уведен нови Гр. п. п. Ово питање стварне надлежности задаје највише тешкоће због тогашто би ако не потпуно, бар гледајући на Уводни закон за Гр. п. п., а оно сигурно већи део поступка — стварне надлежности — који сада спада у надлежност општинских судова, био придодат Среским судовима. Међутим, с обзиром на већ постојећу оптерећеност Среских судова са ступањем на снагу Закона о извршењу и обезбеђењу и иначе, одлаже се неоспорно доношење горње Уредбе, па је питање докле ће се још одлагати. За ово време, а које време већ траје дуже од четири године, у место да се за решавање спорова са вредношћу испод 500 дин. примењује нови Гр. п. п., нарочито његова наређења за маличне ствари, са својим најбољим одликама: брзином и једноставношћу, — код нас се баш за ове ствари, ову вредност спорова, примењује грађ. суд. пост. од 1865. год. који је познат са многим манама а нарочито одуговлачењем у бесконачност и шиканом коју он омогућава. Овим поступком нарочито су погођени сиромашнији слојеви, чији се спорови у ствари у овом поступку највише крећу, па су они такорећи лишени благодети новог Гр. п. п. Ову околност свакако законодавац није хтео али зато исту треба увидети и једном је већ решити. Решење овога питања, које ће под оваквим околностима сигурно још дуго трајати, било би бар привремено што би се за извесно време задржала стварна надлежност општинских судова по поступку од 1865. год. док би се за остали поступак увео поступак од 13. јула 1929. год. Ово свакако под условом ако би се још дуго чекало на боље решење. Војамир 3. Радоваћ, адв. приправник Да ли и по ступању на снагу закона о радњама, тужба радника или надничара за наплату наднице или уговорене плате застарева у см. § 928. а. у вези § 928. в.грађ. зак. од дана заснивања дуговинског односа ако је продужаван рад или служба. Пракса појединих судова, а нарочито Суда Добрих Људи, у погледу примене § 928 а у вези § 928. в. грађ. зак. стоји и по ступању на снагу закона о радњама на гледишту, да тужба радника за наплату његове уговорене плате застарева за шест месеци ако је продужаван рад или служба од дана заснивања дуговинског односа. Да ли је овакво становиште појединих судова исправно или не, јесте у ствари предмет ове расправе. Ступањем на снагу закона о радњама престале су важити одредбе свих осталих закона, које су у противности са наређењима закона о радњама. С тога се поставља питање, да ли је одредба § 928. в. грађ. законика у противности са наређењима § 212. зак. о радњама и да ли је услед тога одредба § 928. в. грађ. законика престала даље важити ступањем на снагу закона о радњама. Пропис § 212. зак. о радњама предвиђа на који се начин има исплаћивати текућа плата најамних радника и дословно каже: ако је текућа плата у новцу одмерена месечно или у краћим роковима исплаћиваће се најкасније последњег дана сваког месеца односно крајем појединог посла; плата одмерена по дужим роковима исплаћиваће се најкасније крајем сваког календарског месеца. Плата одмерена на час, по комаду или према појединим чинидбама да ће се за већ учињене чинидбе на крају сваке календарске недеље (седмице), а ако се ради о службама вишег реда, на крају календарског месеца. У сваком случају већ заслужена плата доспева чим се сврши службени однос. Према томе законодавац је у случајевима где није ништа уговорено