Branič

ЈЕДАН СЛУЧАЈ ПРЕЋУТНОГ ОДБИЈАЊА и. т. д.

523

Мало друкчије се ово питање има решавати по прописима општег — аустријског грађ. закона. И по прописима тога закона престаје упорабна погодба отуђењем закупног добра и закупац је дужан упорабштину предати новом господару — пошто му је учињен отказ. § 1120. о. г. з. садржи ту процесуално-правну норму тражећи од новог власника имања да откаже старим закупцима. Да ли је ту законодавац мислио баш на овакав процесуално-правни акт, какав је садржан у § 655. грпп., то је друго питање. Судска пракса на подручју на коме важи о. г. з. прихватила је дослован текст и сматра да је отказ могућ. У § 704. гр. з. нема, међутим, овог упућивања на отказ, па зато не би имало смисла, да се § 704. гр. з. и § 655. грпп. тумаче друкчије, кад је њихов садржај сам по себи јасан. Приговору, да би нови господар закупног добра био поред тога, што су ранији порабни уговори раскинути, у лошијем положају него ли његов правни претходник, нема места. Закупац, наиме, који не би предао порабки предмет новом господару, одговара му за штету тиме насталу.

Војимир 3. Радовић адвокат — Београд. Један случа| жзреЈкугиог одбиЈаетва еаслеђа ж-ж азажносги тестамента пре обзнаее У спору Т. Д. противу М. Н. и М. Т., тужиља Т. Д. да би оспорила распоред заоставштине по тестаменту свога оца М., преставила је суду да је са туженом М. Т. као другом законском наследницом поделила заоставштину пре појаве и обзнане тестамента пок. им оца М. и да се је тужена М. Т., која сада тражи распоред заоставштине по тестаменту, приликом деобе одрекла наслеђа по било коме тестаменту ако би се појавио. Ово одрицање констатовано је и у пресуди Избраног суда. Исто тако оспорила је право по тестаменту туженом М. Н., мужу тужене, који је по тестаменту добио известан део заоставштине пок. М. наводећи да је он дао одобрење својој жени за деобу а са друге страие он није испунио услове предвиђене у тестаменту, па је предложила да суд пресуди да тужени немају право наслеђа по тестаменту пок. М. Окружни суд у Ужицу по изведеним доказима пресудио је да тужени немају права наслеђа по тестаменту пок. М. и то у главном са разлога што се је тужена М. Т. приликом деобе заоставштине са тужиљом одрекла наслеђа по тестаменту а тужени М. Н. није испунио услове односно налоге предвиђене у тестаменту. Апелациони суд пресудом својом Пл. 916/37. а по призиву тужених потврдио је пресуду Окружног суда По. 93''36. усвајајући мање више његове разлоге и уз то са разлога што је нашао да је тужени М. Н. одбио наслеђе будући да је знао да је