Branič

О ПАРНИЧНОЈ ЛЕГИТИМАЦИЈИ СТРАНАКА и. т. д.

521

јим правом на тужбу или правну акцију а позната је под именом: асИоп оћП§ие. Ова је тужба предвиђена у чл. 1166 фр. грађ. зак., док се паулијанска тужба помиње у § 1167 истог закона. У основи, циљ обеју ових тужби — и паулијанске и супституционе — је исти: да се васпостави и сачува постојећа имовина извесног дужника за намирење његових дотадањих поверилаца, те су, у томе смислу, обе поменуте тужбе по своме правном дејству ревокаторне (асНопез геуоса!огЈае), али се са гледишта парничне легитимације ипак знатно разликују. Та је пак разлика у следећем: АсИоп оћН§ие, то је тужба која припада дужнику, и поверилац је подиже као заступник или супститут дужников, као његов „ауап! саизе". Субјект права на ову тужбу је дужник, а не поверилац, који се овде појављује само као вршилац тужбенога права свога немарнога дужника. Док паулијанску тужбу, па и све тужбе по нашем грађ. Зак. о побијању, поверилац подиже по своме сопственом праву, као тужилац и вршилац свога личног права на тужбу (јиге ргорпо), и то непосредно, а не благодарећи праву свога дужника. Поред тога, директна паулијанска тужба припада, дакле, имовинскоме кругу повериоца и чини искључиво саставни део његове имовине, док асНоп оћН§ие (буквално речено „коса" или „посредна" тужба) припада имовини дужниковој, те се и поверилац може овом тужбом користити само зато, што је у његовом личном интересу, да се имовина дужникова не смањује каквим било отуђењем или пропуштањем овога. Отуда за могућност пуноважног подизања ове посредне тужбе и покретање њој одговарајућих спорова, није нужно постојање свију оних објективних и субјективних гезр. личних услова и претпоставки, које се код правих паулијанских тужби обично траже и захтевају, како уопште, тако у у погледу парничне легитимације, активне и пасивне. 4 ) Међутим, по нашем праву, поверилац се на овај начин никада не би могао супституисати своме дужнику и место њега појављивати се као странка у споровима, који се тичу првенствено имовине дужникове, а повериочеве тек посредно, т.ј. у колико постоје разлози за побијање. Због тога би туженик, када би се поверилац појавио као тужилац, по стварима које се тичу имовине дужникове, таквоме повериоцу одн. тужиоцу могао са успехом истаћи приговор недостатка активне парничне легитимације. Ово пак у свима случајевима одн. споровима, који не би били дозвољени по Закону о побијању правних дела изван стечаја. Истина, и у нашој судској пракси било је некада интересантних покушзја, да се повериоцима призна право на поменуту супституциону тужбу, т.ј. да им се омогући подизање тужби по праву њихових дужника. Тако се, на пример, у једној судској одлуци каже: да повериоци, упражњавајући права свога д у ж н и к а, могу оборити тестаменат, којим се дужник лишава наслеђа, кад тестаменат не одговара закону. 4 ) Али се ово гледиште ипак није могло одржати и доћи до трајнијег и потпунијег изражаја.

4 ) В. о овој тужби опширније у делу: А1агсе1 Р 1 а п I о Ј, ТгаИе еЈешеп-

1аЈге <3е (ЈгоИ сш1, 4оше II, № 30 —301, р. 105, Рап"8 1907.

4 ) Одлука оделења Касац. суда од 24 септембра 1894 год. Бр. 5064, наведена у књизи: Гојко Никетић, Грађански законик Краљевине Србије, 111 допуњено издање, Београд 1922, код § 567.