Branič
116
,Б Р А Н И Ч"
још неизвеснију будућност. Адвокатски приправници имају за време петогодишње приправничке вежбе толико широко поље рада, али су, по некој несхватљивој законодавчевој логици, онемогућени да се огледају у бранилачкој улози. Оно што им се пружа преко среских судова, признаће свако, сасвим је недовољно. Кад је законодавац кроз § 5. Зак. о адвокатима предвидео тако дуг стаж, имао је вероватно у виду тежину адвокатског позива и немогућност спреме за краће време. И при тако дугом стажу приправници су спутани у широкој области рада, у одбрани. Да ли је то отуда што је бранилачка дужност особене природе? Видимо, да је дозвољено адвокатским приправницима да замењују свога адвоката при заступништву приватног учесника на свима претресима, чак и пред већем петорице, код најтежих злочина. Али, у погледу одбране, чини се изузетак. При томе, постављају се разлике између бранилачких и тужилачких дужности. Стара је истина да је теже бранити, а лакше нападати. Ипак та разлика више има морално и философско обележје; она је одблесак народне животне мудрости. Други су циљеви, а исти путеви: и једна и друга страна с пуним правом улази у чињеничко стање, користећи у току поступка сва сретства која пружа закон. Ту је адвокатски приправник равноправни партнер колеги из одбране; у улози нападача способан је да расправља најкомпликованије случајеве, али је неспособан да истражује истину пред судијом појединцем окружног суда, у улози браниоца. Нешто, са чиме се скоро ниједан адвокатски приправник не може сложити. Напротив, у интересу је правилног подизања млађих правника који се посвећују адвокатури, да прођу кроз све фазе приправничке вежбе, како би се што свестраније спремили. Они су способни да заступају странке у најтежим и најсложенијим питањима из приватног права, да им законодавац не призна те способности за одбрану безначајних криваца. Откуда може један млади адвокат са успехом да брани злочинца, када није имао могућности као адвокатски приправник да брани оптужене у лакшим случајевима пред већем тројице? По нашем законодавству нема поступности у приправничкој вежби. Дозвољена је одбрана пред среским судом да, потом, § 58. К. с. п. парализује млађи правнички сталеж у тако важној и благодарној области рада. Све је то без дубљих и оправданих разлога. Адвокатски приправници захтевају с пуним правом озакоњење садашњег фактичког стања, које је узело добар правац у правној пракси. Не треба тражити милостињу од суда у погледу одбране, и даље се излагати непријатностима пред странком, већ треба пружити загарантована права. Досадашњим радом приправници су показали пуно смисла и воље, надокнађујући рутину и дубље животно искуство интелигенцијом и младалачким одушевљењем. Данашњој младости се не може пребацивати романтизам; она може сасвим правилно да схвати животну збиљу, и да унесе У дискусију пуно разумевања. Њен интелектуални и морални ниво је на таквој висини, да јој се без бојазни могу поверити бранилачке дужности. Уосталом, несхватљиво је да људи са че-