Branič

СУДСКА ПРАКСА

119

вици увери, да се мора наредити нови претрес пред првостепеним судијом било због повреде битних формалности поступка или због непотпуна или неоснована утврђења одлучних чињеница у побијаној пресуди или због важности нових доказа и чињеница (§ 394. од. 4. и § 396. од. 1.) У предметном случају Окружни суд није из наведених разлога поништио првостепену пресуду него зато што је нашао да је срески суд инкриминисане и установљене изразе погрешно квалификовао као преступ увреде из § 297. од. 1. кр. з. уместо као преступ клевете из § 301. кр. з., дакле због повреде материјалног закона из § 337. бр. 2. с. кр. п. почињене у корист окривљене. Према томе није било места доношењу одлуке у смислу § 399. од. 2. с. кр. п. него је Окружни суд требао поступити по прописима §§ 400 402. с. кр. п. а затим по § 405. с. кр. п. Поступивши онако како је поступио Окружни суд повредио је закон у поменутим законским прописима, па је зато ваљало захтев за заштиту закона уважити и пресудити као у диспозитиву. Како не постоји случај из § 357. од. 3. с. кр. п. ваЈљало је изрећи да ова пресуда нема никаква дејства према оптуженој (§ 357. од. 2. с. кр. п.). Бр. Кно 8/1936. 10. фебруара 1937. г. Одбијањем предлога о преслушању сведока, чије је место живљења непознато нема повреде формалног закона из §336. бр. 5. к. п. Окружни суд у В. К. објавио је своју пресуду бр. Кзп. 155/1932. г. од 27. октобра 1932. г. којом је К. Н. ослободио од оптужбе на основу § 280. к. п., да је у Н. В. 26. октобра 1928. год. примио од собарице М. Д. 600.— дин., мада је знао, да је ова као собарица украла од К. Ф. ову своту тиме што се ушуњала у собу у којој је овај спавао и украла му 1.800.дин. Надаље, да је оптужени К. Н. истог дана противправно присвојио материјалне користи ради од Д. С. разна одела у вредности преко 2.000.дин., па да је тиме починио злочинство крађе из §§ 333. и 336. тачке 3. ст. к. з. и преступ јатаковања из § 370. ст. к. з. и т. д. До овакве пресуде дошао је Окружни суд након спровођеног доказног поступка, а преслушањем оптуженог и оштећеног Д. С. који није могао изрично тврдити, да му је крађу одела извршио оптужени, а оштећени К. Ф. није ни преслушан пошто, је умро. Током доказног поступка суд је одбио предлог државног тужиоца о преслушању М. Д. собарице код „Ројала" у погледу дела јатаковања, пошто и кад би се, пронашла, а којој се не зна место живљиња, јер је иста наводно некуд из Словеначке отишла, ипак њен исказ не би могао, да измени чињенично стање, као усамљени доказ, јер ова сведокиња не би морала да посведочи, да је она покрала К. Ф. и од тих покрађених новаца дала 600.— дин. опт. К. Н. Пошто Државни тужилац није могао пронаћи њено место становања, то је предлог о њеном преслушању одбиЈен са горњих разлога. Поводом ревизиј'е Д. т. Оделење Б. Београдског Касационог суда донело је ову пресуду: Касациони суд ревизију одбацује, а са ових разлога: Противу пресуде првостепеног суда уложио је државни тужилац ревизију због повреде формалног закона 1.) из § 336. тачке 5. к. п. што је првостепени суд одбио његов предлог, да се преслуша као сведок М. Д. на околност, да је оптужени починио дело јаташтва. Ове повреде нема, јер је сведокињино место становања непознато, те се није могла ни позвати као сведок; 2.) из § 336. бр. 6. к. п., Ј 'ер је доказним поступком несумњиво установљено, да је оптужени извршио инкриминисана дела. И овај ревизијски разлог је неоснован, јер побија чињенично стање, установљено по првостепеном суду, што се у ревизионом поступку не може овако побијати (§§ 335.—337. к. п.). Како је према томе изјављена ревизша очигледно неоснована, ваљало ју је на основу § 345. тачке 2. к. п. одбацити. Кре. 448/1932. 30. августа 1932. год. Нови Сад.