Branič

СУДСКА ПРАКСА

121

обзиром, да је рад обустављен пре 2—3 год. и вратила обртницу. Поред тога, стечај се њима није могао отворити, јер поверилац није доказао, да су они обуставили своја плаћања. Фирма „Витрум" по изјави А. Б. није брисана из регистра мада не ради и отказала обртницу, како је напред речено. Апелациони суд налази, да фирма В. иако није брисана из трговачког регистра и даље постоји, па би се етечај могао отворити, ако има за то услова. Даље, пак налази, да се једним решењем не може отворити стечај више лица, а на основу једне молбе, већ само противу имовине једног дужника, обзиром на § 114. ст. зак. који говори о засебном стечају чланова трговачког друштва, пошто сваки дужник има посебну имовину и посебне веровнике. Даље је нашао, да по § 71. стеч. закона може се стечај отворити по предлогу веровника, ако вероватним учини, да постоји његова ма и недоспела тражбина, као и да је дужник постао неспособан за плаћање. Ова обустава плаћања постоји, ако је противу дужника одређено више намирних оврха, осим оне у корист молитеља стечаја, јер само лице, које трпи противу себе оврхе, доказује, да редовно не плаћа. Из приложених доказа у молби за отварање стечаја установљава се, да сем намирне оврхе у корист потражиоца стечаја ,постоји још и намирна оврха у корист Држ. ерара за наплату порезе. Забележба овршних права у земљишним књигама као и намирна оврха молитеља стечаја не долазе у обзир, јер молитељ није доказао да је тражена продаја некретнина. Онда јасно излази, да нема доказа, да су рекуренти обуставили плаћање. Премачему се стечај није ни могао отворити, те је Апелациони суд. донео предњи закључак. По рекурсу молиоца стечаја Оделење Б. Београдског Касационог суда у Н. Саду донело је овај закључак: Касациони суд рекурс А. Ф. одбија а са ових разлога: Истина да се отварање стечаја може тражити по § 71. Стеч. закона ако веровник вероватним учини, да постоји његова ма и недоспеЉ тражбина. Молитељ је навео, да против фирме„В. А. П. и др." постоји његова тражбина од 65.641.— дин. 87 п. за коју тражбину тече још парница, али му је горња свота досуђена истина још неправомоћном али извршном пресудом Окружнога као призивнога суда. Овоме је суду непосредно познато, да је ова пресуда разрешена и да је ова читава тражбина спорна, те од исхода даље парнице зависи, да ли ће иста молитељу уопште бити досуђена. По сталној судској пракси, на основу спорне тражбине, чије досуђивање зависи од неодређеног исхода парнице, која је у току, не може се тражити отварање стечаја. Услед тога из овога разлога требало је рекурс одбити и потврдити. нападнути закључак Окружног, као призивног суда. Број: Рек. 362/1936. 29. априла 1937. год. Нови Сад. Бранко Јевремовић судија Апелациоаог суда, Нови Сад, Кад је продавац на саслушашу код суда тражио да се потврди пренос имања на купца, онда је овај јачи од ранијег купца истог имања, који ииа само уговор, и ако тапија услед протеста ранијег купца није потврђена од стране суда. Тужени Милош продао је спорно имање тужиоцу Милораду. Како је исто било у спору између туженог и општине Б., то је тужени у место тапије издао тужиоцу признаницу од 26 IV-1926 г, по којој је примио куповну цену за продато имање. По свршеном спору са општином Б„ који је окончан у корист туженог Милоша, овај се убаштинио на поменуто имање и на саслушању код Среског суда од 13-У1-1935 изјавио, да је то исто имање предао туженом Милану, молећи да суд изврши пренос по тапији на Милана. Тужилац је уложио протест противу овога преноса, али га је суд, као слабијег у праву, упутио на редовну грађанску парницу противу продавца Милоша и купца Милана, ради доказивања права својине на спорном имању а са потврдом преноса тапије застао док се не коонча ова парница између именованих. Поступајући по овом решењу суда, ту-