Branič

ПОВРАЋАЈ ПРАВА И ПОНИШТАЈ ОСУДЕ

113

другу јавну службу или на јавна звања; на академске степене, одличија и друге јавне почасти; у јавним стварима гласати, бирати или изабран бити, као и сва остала политичка права да врши (§ 47. крив. зак.). Нас на овом месту нарочито интересује питање рехабилитације у односу на губитак права осуђеног лица на државну службу те ћемо се на овом питању у нашем даљем излагању и задржати, док ћемо остала питања оставити за наредни чланак. Као што се види из горе наведених законских прописа лице које је државни службеник када буде осуђено на једну од поменутих казни у § 46. крив. зак. губи право на државну службу, као и на остале јавне службе или звања. Овај губитак државне службе бива аутоматски осудом на једну од поменутих казни, за разлику од губитка државне службе пресудом суда, где се губитак државне службе јавља као кривична казна. Према томе када лице које је државни службеник пресудом изгуби државну службу, а то ће увек бити када службеник буде осуђен на казну затвора од године дана или казну строгог затвора од шест месеци. У овом случају не може бити говора о рехабилитацији јер је овде губитак службе споредна казна а не правна последица губитка часних права. (§ 49. у вези § 35. крив. зак.). У случају губитка државне службе путем пресуде кривичног или дисциплинског суда може се право на поновно ступање у држ. службу стећи једино путем амнестије кривице, а никако путем рехабилитације, јер кривични законик говори о рехабилитацији само код губитка права на државну службу која је последице губитка часних права. Питање се поставља у којим случајевима може службеник да тражи повраћај изгубљених права у случају губитка часних права који је губитак имао за последицу губљење права на државну службу. На ово питање дао је одгозор § 90. крив. зак. Закон прави разлику код рехабилитације када је у питању губитак часних права, па према томе и право на државну службу, да ли је у питању губитак вечит или времен. У првом случају може суд на молбу осуђеника, када протекну три године од издржане, застареле или опроштене казне огласити осуђеника достојним да може понова да ступи у државну службу, дакле да му поврати изгубљено право на државну службу. Да би суд могао да донесе одлуку у овом смислу потребно је да се је осуђеник за време од три године као и за време издржавања казне, добро владао а по могућству да је оштећенику и штету накнадио. Ако је пак лице изгубило часна права за извесно време, па према томе у нашем случају и право на државну службу 33 извесно време, онда се осуђенику враћа право на стицање државне службе истеком самог времена одређеног у пресуди, без обзира да ли осуђено лице тражи рехабилитацију код суда или је не тражи. Истина овакво лице може добити државну службу, али то све зависи од дискреционе власти надлежног органа који врши постављење. Код овога питања наступила је једна несагласност између прописа § 90. крив. зак. и § 3 Зак. о држ. с. о. По овом последњем законском пропису не може