Branič

114

„6РАНИЧ"

добити државну службу лице које је осуђено на губитак часних права, а раније је било државни службеник. Питање се поставља који је законски пропис меродаван да реши ову супротност између поменутих прописа. Према нашем мишљењу кривични законик је јасан и према њему лице које је добило рехабилитацију има право на повраћај у државну службу, док зак. о држ. с. о. му то право укида и на тај начин дерогира пропис § 90. крив. зак. Дакле, како у праву важи начело да доцнији закон укида ранији у погледу исте материје, то би изашло да је за решење овога неслагања меродаван закон о држ. саобраћајном особљу. Разуме се овакво решење је неправично и у супротности је са основним начелом о рехабилитацији, те му и није било места у једном споредном закону као што је закон о држ. саоб. особљу. Према изложеном јасно излази да рехабилитација у колико се односи на повраћај права на државну службу оног службеника који је губитком часних права изгубио право и на државну службу, нема никаквог правног дејства, те такав службеник и ако је према кривичном законику добио рехабилитацију, ипак се не може вратити у државну службу, пошто му на сметњи стоји пропис § 3. зак. о држ. с. о. Сличну одредбу има и Зак. о чиновницима. (§ 3.). Службеник не може стећи право на државну службу и у случају да тражи поништај пресуде којом је осуђен на губитак часних права и на основу чега је изгубио право на државну службу, јер му и у овом случају стоји на сметњи пропис § 3. зак. о држ. с. о. (§ 3. зак. о чиновницима). Законик кривични у своме ставу последњем § 90., предвиђа могућност тражења: поништаја пресуде.

Жарко В. Богдановић адвокатски приправник — Београд. Адвокатским приправницима треба дати прсд Окружним судом — Ка доауни § 58 К.с.а. Скоро је десет година откако је ступио на снагу нови Законик о судском кривичном поступку, који, по своме опсегу и важности, са Кривичним закоником улази у ред најзначајнијих тековина нашег изједначеног законодавства. Свакодневна је појава да окружни судови у смислу § 58. к. с. п. оспоравају бранилачка права адвокатским приправницима. На тај начин се, дугогодишњом праксом, изградио читав један систем ограничења, од несумњива значаја и по млађе правнике и по правосуђе. Додуше, судови повремено дозвољавају приправницима да наступе као браниоци, нарочито ако имају адвокатски испит, али то је израз добре воље. Још више: често је у интересу процесне економије да се претрес не одлаже, утолико пре ако је одбрана