Branič

164

,Б Р А Н И Ч"

СУДСКА ПРАКСЛ слободно одмеравање износа који се парницом траљи. у тужби и на рочишту, тужилачка страна тражила Је, да се тужени Ћ. Љ., трг. из Велике Дренове, осуди да јој плати 207.417.-— динара на име накнаде штете због неиспуњења уговора, а као проузроковач спора, да јој накнади и све трошкове ове парнице. Тужилац је претставио суду, да је са туженим Ћ. Љ. склопио уговор, поруџбином—закључницом од 3. октобра 1938 год., по коме се тужени Ћ. Љ. обавезао да ће тужиоцу испоручити 110.000 литара вина, јачине 13 малигана, по цени од 2,34 динара по литру, франко станица Крушевац и 8.000 литара ракије, од 50 степени, по цени од 9.— динара литар, такође франко станица Крушевац. Тужени Ћ. није поступио по својој обавези, већ је, 24 новембра 1938. год., известио тужиоца да не може испоручити означену робу, а писмом од 10 децембра исте године, да је приправан дуплирати примљену капару, јер је принуђен да од продаје одустане. Овим поступком туженог Ћ., тужилац је оштећен. Он је рачуиао на робу коју је купио од туженог Ћ, па је продао већу количину, тако да је морао на другом месту да се покрива потребним количинама и то плаћајући вино по 3,12 и 3,25 литар; ракију по 12,50 динара литар. Штета коју је тужилац претрпео састоји се у разлици између цена по којима је вино и ракију купио од туженог Ћ. и цена по којима је куповине извршио од других продаваца. Засебним актом тужилац је поднео тачан обрачун штете. У том акту изнесен је детаљно обрачун купљеног вина и обрачун купљене ракије. Из рекапитулације се види да штета претрпљена по рачуну вина износи 159 280.— динара, а штета претрпљена по рачуну ракије 38.137.— динара, укупно 197.417.— динара. Овој суми тужилац додаје капару коју је положио Ћ. Љ., у износу од 10.000.— динара, те на тај начин укупно тужбено тражење износи 207.417.—• динара. За доказ својих навода тужилачка страна поднела 1е преписе закључнице од 8 октобра 1938. год., закључних листова од 26 октобра и 1. новембра 1938. год., рачуне и осталу кореспонденцију у вези са овим спором. Тужени Ћ. Љ. одговорио је на тужбу, а његов заступник изјавио је на рочишту, да је тужбено тражење неумесно и недоказано. Тужени Ћ. признаје да је са тужиоцем склопио уговор о испоруци 110.000 литара вина и 8.000 литара ракије, по ценама које су назначене у тужби. Туженик такође признаје да је посао морао да откаже и да га је отказао 24. новембра, односно 10. децембра 1938. год. Међутим, тужени Ћ. сматра да није дужан да накнади тужилачкој фирми макакву штету, и то из следећих разлога: Погодба о куповини, односно продаји вина и ракије, била је углављена с тим ; да тужени Ћ. продату робу има тек да набави од својих продаваца, 1ер тужени Ћ., у моменту закључења уговора, није у својим подрумима имао више од једног до два вагона вина. Према томе, тужилац је добро знао да постоји извесан ризик и да није искључено да тужени Ћ. неће бити у могућности робу да набави у оној количини у којој је продаја извршена. С обзиром на то, тужилац је положио капару у суми од 10.000.— динара, напомињући му, да ће у случају ако робу не буде могао да набави, имати као једину санкцију да плати дуплирану капару, тј. једина одговорност туженог Ћ., у случају неиспоруке робе, била би исплата удвостручене капаре. Пошто је наступила немогућност набавке вина и ракије, туженик је својим писмом од 24. новембра 1938. год., обавестио тужиоца, да закључницу од 8 октобра 1938. год. не може да испуни, а затим, својим писмом ОД 10' децемора 1938. год., ставио је тужиоцу на знање да је вољан да му плати удвостручену капару. Тужени Ћ. није уговор извршио, не зато што код њега није постојала добра воља да изврши своју обавезу, већ зато што је био спречен „вишом силом да набави потребне количине вина и ракије које је продао тужиоцу. У доба када је туженик имао да врши куповину вина н ракије