Branič

146

„Б Р А Н И Ч"

нотификације узрок и за какву другу шгсту, нпр. ако се изда валац, који је по протестираној меници дао робу на кредит акцептанту, — недобивши извештај о протесту и сматрајући да је ствар у реду, -— упустио у нове правне односе са акцептантом и дао му понова робу на кредит. Ако је он протестирану меницу наплатио од акцептанта, али није могао да наплати ову другу по новом кредиту, — ови писци сматрају да је за ову другу штету одговоран нотификант, јер да је он обавестио издаваоца о протесту, — овај се не би упуштао у нове односе са акцептантом. Другим речима излази да се и по мишљењу ових новијих писаца има сматрати да се израз „штета" из § 44. може екстензивно да прошири и на друге случајеве и изван оквира протестиране менице. Да би ово питање извели начисто изложићемо укратко како је ово питање о штети третирано на Женевској конференцији. На седници на којој се расправљало о редакцији чл. 45. Унифиц. мен. пројекта (који одговара § 44. нашег садашњег мен. зак.), т. ј. о питању да ли треба усвојити неограничену или ограничену одговорновст нотификанта за накнаду штете, јапански делегат С1ппкк1а тражио је да се из овог члана избрише свако ограничење у погледу накнаде штете због пропуштања нотификације. Оштећеном индосанту треба оставити одрешене руке да може тражити накнаду за целокупну штету коју може да докаже, јер нема правног разлога да му се то право ускрати. С тога је тражио да се то питање има расправљати по општим прописима о накнади штете по грађ. зак. Такав захтев поставио је и италијански представник СНашш изјављујући да неразуме смисао ових ограничења који се противе основним правним начелима а међутим невиди оправдане разлоге да се од тих начела одступа. Председник конференције Бг. игпћиг^ био је мишљења да се попусти предњим захтевима са разлога што по самој природи ствари штете и неможе бити изван оквира протестиране менице, те се у ствари неби ништа изменило. На то је делегат Француске професор Регсегои да би дОказао да штете може бити и изван оквира протестиране менице — навео овај пример: издавалац је дао акцептанту робе за 10.000 Фр. на подлози менице коју је пустио у промет. Недобивши о доспелости извештај да је меница протестирана и сматрајући због тога акцептанта као сигурног дужника — издавалац му је дао накнадно робе још за 20.000 Фр. Међутим, тек после тога показало се да је акцептант инсолвентан те је издавалац због тога претрпео штету како по протестираној меници од 10.000 Фр. тако и по новој од 20.000 Фр. "Зашто нотификант неби одговарао за обе штете? У одговор на ово питање други делегати изложили су разлоге у корист ограничене одговорности који се у главноме своде на то: да је меница постала међународни кредитни папир, те се задатак конференције баш у томе и састоји да се из унифиц. мен. зак. отклоне или ублаже све оне одредбе које ометају ефикасност менице и угрожавају стабилност меничног промета. Тако холандски представник уап №егор био је за ограничену одговорност једно с тога што би иначе наступили чести спо-