Branič

316

„Б Р А Н И Ч"

сполагања са туђим правима, минималне казне изречене по Закону о штампи, до сада скоро ниједан кривац није издржао. Тако се одомаћило правило, да се у нашој држави може написати најружнија клевета, без икаквог страха од било какве одговорности. Док дневни листови који држе до свог реномеа, а којих нема много, од такве праксе не праве употребу, разни револверски листови, који се појаве по који пут годишње, са небројено клевета и уцењивачких планова, налазе у оваквој пракси савршену атмосферу. Не само што се њихова ружна недела, уцене и фантазије најгоре врсте, ослобађају сваке казне, ако је пресуда донета, већ се по таквим делима, сваки поступак и пре пресуде обуставља. У пракси нашег Министарства правде, израженој у редовним годишњим предлагањима амнестије, без обзира да ли је поступак отпочео, пресуда изречена или правоснажном постала, наилазимо на наш даљи спецификум, који извршиоце штампарских привилегише над извршиоцима обичних увреда или клевета. Код обичних увреда и клевета, поступак до сада није обустављен нити казна опроштена, ни путем амнестије, ни путем помиловања. Међутим штампарске кривице ове природе, последњих десет година, редовно су амнестиране, без обзира у којем се стадијуму налазе, и без обзира да ли се прогоне по тужбама власти или по тужбама приватних лица. 11 ) Наше Министарство не само што греши у фаворизирању деликвената путем штампе, већ својим ставом по питању штампарских амнестија и аболиција руши опште правило, по којему амнестији нема места код кривица кажњивих по приватној тужби. По нашем уставу права владаоца у погледу амнистије нису ограничена, али су код помиловања ипак ограничена у колико се ради о кривицама, које се кажњавају по прив. тужби. По чл. 30. Устава право помиловања за дела кажњива по приватној тужби одређује закон о кривично сутском поступку. А по § 429. овог закона, такво право код свих ових дела владалац има саМб онда кад је о делу казна изречена. Из ова два прописа видимо, да се појмови амнестије, аболиције и помиловања не прецизирају, а то се исто није чинило ни у досадањим указима. 12 ) :,онппп

") Сви укази о амнестији и помиловању, који се доносе Приликом Д]> жаиног празника од 1 децембра сваке године, без изузетка садржали су оишту амнестију и аболицију за све штампарске и шумарске кривице. За то код ових кривичних дела, казна никад није ни произвела дејство мг страшења или поправљања које се од ње очекује. Међутим ове амнестије, редовно су од највеће милости искључиле све увреде и клевете које се кажњавају по кривичном законику^ а прогоне по прив.атгној тужби; На тај начин између ових дела направљена је велика разлика у корист злонамернијих извршилаца и опаснијих дела. ") Према Уставу право амнестије није ограничено, а : према уставУ у вези закбна : 1лраво помиловања ограничено је само на изречене ; казне. -Динеруијао^; праштање одгово'рнодти сним лицима ; ко'ја су извргоилв одређену кривичну радњу. И она може бити општа и појединачна, кад _се даје само једном или само одређеним лицима. Амнестија се" може дати ^ој, °а^еч'ене 5 Ш. ( Ако је дата пре-: пбчевка, #ги'. тбку &о#$&а°ђаДа г