Branič

РЕФЕРАТИ

317

Кад је право владаоца за амнестију неограничено, а ограничено за помиловање, дужно је Министарство да при тражењу највише милости има на уму природу дела за коју милост предлаже, прилике под којима је дело извршено, и последице сваког опраштања. Да Министарство тако није радило доказује неоправдано фаворизирање штампарских деликата над истим и мање опасним деликтима исте природе, који се кажњавају по општем, а не по специјалном законику. А оваквим предлагањем редовних општих амнестија, Министарство правде грађане лишава, не само дужне сатисфакције, већ и ефективних трошкова, који се стварно само пресудом могу обезбедити, а пресуда је онемогућена аболицијом поступка. Код увреда и клевета, без обзира на начин којим су нанете, сатисфакција се тражи од суда, како би вансутски сукоби били избегнути. А општа амнестија, намењена је не таквим случајевима, где сатисфакцију или милост тражи лични интерес што све спада у домену помиловања, већ само случајевима, где је у питању јавни интерес, који са једнаком строгошћу и милошћу мора да прогони и да прашта. Ако препорука амнестије може бити благотворна код увреда, клевета и других штампарских кривица, које се прогањају по званичној дужности, она тај жељени резултат никада не доноси код оних дела, која се прогоне по приватној тужби. Кад изостане сатисфакција, која се од суда тражи, никад не изостаје лична мржња и нерасположење, како ггрема властима, тако и према недужним факторима. Милост која се даје једном, значи у овим случајевима увек немилост којом се погађа други. А из свега тога памфлетистички напади добијају нову снагу, и наша се средина све више удаљава од отмености у расправљању и објективности у критици. На тај начин злоупотребљена слобода штампе престаје бити опште добро, а постаје зло, које често може да угрози мир поштених а омогући рад и егзистенцију несавесних. 13 ) Упоређење између обичних и штампарских увреда и клевета, анализа њихове природе и последице фаворизирања једних над другима, сувише су убедљиви и јасни, да би досадању праксу могли оправдати. Сваки закон може постати добар, кад се правично примењује, али наш закон о штампи нити је добар, јер истину недовљно заштићује, нити је у примени сигуран, јер до санкције никад не долази. Кад санкција по пракси Министар* ства правде редовно изостаје, онда се тим самим закон ппави излишним, јер без санкције нема закона, као што без закона --- - •' - ■ - 1011 С К0Т 30 - т О ? ОЧНВТ У најширем смислу обухвата сваки израз највише милости, а у ужем смислу оно се састоји у ублажавању, сман.ењу или опраштању већ изречене казне, и то одређеним поједишддаа или.. хрупама. После помиловања дело остаје са свим последицама,; изузев опроштене казне, дочим коД амнестије и аболиције дело се сматра за непостојеће. 13 ) Један ђенерал и командант дивизиЈе за време ркта, који је мес«цима издржао на најстрашнијем :секторуЈ,з:и ;добио/највећа дддвкашша^ нападнут је преко једне по§учене иамф^ет.истичке ; .брошуре, штампаш5 Е А^ лржавним сретствима. Кад "је од суда затражио сатисфакцију, "дошда^ле последња амнестија, и није био лак посао одвратити га од иа#ерђ Ј ^ иреко деликта штити свој углед„„, шшш||