Branič

318

,Б Р А Н И Ч"

нема ни санкције. Ако се слаб закон мора задржати, а са њим и досадања сутска пракса, не морају се предлагањем највише милости искључивати санкције, које се задржавају за иста таква дела, кажњива по кривичном законику. Са тих разлога, по овом питању правичност и законитост налажу следећу резолуцију: 1) Кривице кажњиве по Закону о штампи, које се прогоне по приватноЈ тужби, не могу бити повољиије третиране у предлагању амнестије од сличних кривица кажњивих по кривичном законику. Ако за увреде и клевете, кажњивг по Кривичном законику, нема места амнестији, оида |е тим мање може бити за увреде и клевете, кажњиве по закону о штампи. 2) Досадања пракса Миннстарства правде у овом питању није оправдана ни са гледишта општих ни са гледишта приватних интереса, јер Је лнчност лишавана дужне заштите, а несавесни кривци заслужене одговорности. Дожж^на 1>г. ИЕана Рибара Свн укази о амнестији и помиловању, који се доносе о државном празнику од 1 децембра редовно сваке године, без изузетка садржали су општу амнестију за све штампарске кривице но са додатком, да остају у свим случајевима нетакнута права приватних лица на накнаду штете. Министар правде предлажући амнестију за штампарске кривице имао је дакле у виду права приватних лица, која се и по чл. 30 Устава не могу вређати. Међутим она се вређају, ако се амнестија штампарске кризице даје пре почетка крив. поступка, као и у току поступка. Амнестија за ову врсту кривица по прив. тужбама могућа је само после извршне пресуде. Јер само на основу једне извршне пресуде омогућено је прив. лицима, да остваре своје захтеве одноцјО ј да путем грађанске парнице поставе ове захтеве, ако би их ЈфИв|Ј|}|и суд упутио у целости или деоно на редован пут грађ. НО. дв:и ^^9 ц $%тП° ст Упка 33 штампарске кривице, која се од 1929 и^^е^о^но^јВ^џ^ у виду опште амнестије — онемогућава заШЈИ^. с Др9ва Јдрр^трих лица на накнаду штете. Како то право ипак остати нетакнуто, досадања пракВД овом питању, није била у сагласноШ-М Ш^($РЖ ц ?Ј а по СВ °Ј°Ј природи противи уставнбЈ одредби о признању приватних права. Са тих разлога поред предње предлаже се М9ЖУ V В .НТООГ.Н!.' 9ШНв(,ВН г.бцен К. -зцен г!за у<нвтшвдпо ДОПША РЕЗОЛУЦИЈА: кажњиве по приватним тужбама може'се у предложити само после извршие прееуде, којом су утврђена права приватних лица на накнаду. Онемогућавање остварења тих права путем аболиције, ниЈе у самаС«ости са Уставом, Ј&Уги еа приватнкм и јавиим интересима .Ч1НДИВфЗКТС0 ОНЖВ^ТВЕ ЕД.У0 ДО 91 ед ™09Т/ВН ДО Б7 НТНТЕ г ШДО ОВЗОП >1ВЕ онб 5!,. —|||||||||||||||шин1»^'