Branič

СУДСКА ПРАКСА

335

Надлежност за спорове између суповластичара рударских предузећа. Према Закону о уређењу редовних судова рударску судску власт врше окружни судови у седишту апелационих судова за цело њихово подручје. Код тих окружннх судова имају да се воде и рудничке књиге. За такве спорове на територији београдског Апалационог суда надлежан је Окружни суд за град Београд. Поводом спора између суповластичара рудника око накнаде штете због самовласног искоришћавања рудника од стране једног повластичара београдски Апелациони суд је донео одлуку да је за расправу надлежно рудничко Ееће Окружног суда за округ београдски, а не Окружног суда за град Београд са разлога'што код ова последња два нису још устројене рудничке књиге. Касациони суд је прихватио гледиште Апелационог суда у погледу надлежности Окружног суда за округ београдски, али не са горњег разлога. већ зато што овде није у питању искључива надлежност, која се не би могла ни споразумом парничних страна променити у смислу § 101. грађанског парничног поступка, него је допуштен у том погледу споразум. Како у конкретном случају Окружни суд за оруг београдски није одбацио тужбу, као ненадлежном суду упућену, а друга страна на првом рочишту није истакла приговор ненадлежности, то је самим тим искључена законска могућност да се кадлежност суда узима у обзир, било по приговору туженог, било по званичној дужности. Зато се Окружни суд за округ београдски, после одржаног првог рочишта није више могао упуштати у оцену своје надлежности у смислу § 15. Закона о уређењу редовних судова и њу одбијати. Политика од 5. априла 1939. год. Ако жена својевољно иапусти мужевљеву кућу, онда нема право да тражи издржавање од мужа. Тужиља лично и преко свога пуномоћника у својој тужби и на расправама је навела: да се 15. октобра 1931. годиие венчала са туженим у Ложу; да је код туженог остала све док је он није отерао од себе претећи јој смрћу; да се туженик од 18. јуна 1934. године, кад ју је отерао, за њу уопште није ни бринуо, тако да она живи од милости својих рођака. Зато моли да јој суд досуди 450 динара на име месечног издржавања. Докази упит код жупног уреда код ЈТожа и саслушање сведока; саслушање странке, сведоци и вештаци. Туженик је навео преко свог заступника у своме. одговору на тужбу, предлажући да се тужба одбије, пошто је тужба неоснована: да је тужиља сама отишла од њега, од стида и срамоте што је учинила браколомство зашто је и осуђена; да је приликом иапуштања дала изјаву да је од њега потпуно намирена и да се одриче даљег тражења; да тужиљи ово право није признато ни од духовних власти, ко.је су надлежне да ово питање расправе, док се брак не разведе и, кајзад, тужиља је млада, здрава, може зарађивати, па јој не би требало ништа Досудити наиме издржавања, које Л *ој туженик не признаје у принципу, ко.ји је службеник с малом платом. Докази: призивна пресуда Окружног суда Кпр. 28/36., сво.јеручна изјава тужиље од 18. јука 1934. г., саслушање странака, да је та изјава својеручна. вештачење потписа на истој и сведоци и вештаци. Окружни суд у Велесу својом пресудом одбио је тужбени захтев из разлога: „Да је тужиља А. своју изјаву, коју је својеручно написала и потписала 18. јуна 1934. г., дала својом слободном вољом. а на сснову претходног споразума са својим тадањим мужем туженим Ј. Ово се утврђује исказима сведока М. А. и другим, који су сагласно посведочили да је тужиља ову изјаву пред њима својевољно и својеручно каписала и потписала, односно дз је тужиља пред њима изјавила да је потписала ову изјаву и да су после тога и они потписали исту изјаву. Како је тужиља у своме писмену изјавила да више не жели да живи у заједници са својим мужем туженкм Ј., с тим да од њега нема шта потраживати на име мираза и издржавања, то јој се на име издржавања, којега се једном и изрично одрекла писменом изјавом у присуству сведока, не може ништа ни досудити. Овакав спо-