Branič

СУДСКА ПРАКСА

433

правилно нашао да престављена дела не долазе под закон о штампи, јер иста и ако су учињена путем штампе ипак, у себи, не садрже све потребне елементе за постојање кривичног дела путем штампе, нити су оваква дела предвићена у Закону о штампи — чл. 42 Зак. о штампи. Тужбом се оптуженику, поред § 367 к. з., стављају на терет и кривична дела из §§ 2 и 10 Зак. о сузбијању нелојалне утакмиде и она, као таква, по овим прописима предвиђају јавно изношење или проношење вести, које могу да нашкоде предузећу; а по ставу 2 § 10 истог закона под вестима подразумевају се и штампани наводи. Даље, овде је у питању проношење вести путем огласа преко штампе, које предвиђају поменути прописи, те се не може узети да су ова дела из овог законског прописа учињена по закону о штампи и да је по чл. 73 Зак. о штампи за њихово извиђање и суђење надлежан окружни суд. Овде су у питању дела, која се оптуженима стављају на терет, по специјалном Закону р сузбијању нелојалне утакмице, који је у својим прописима а нарочито у ставу 2 § 10 истог закона предвидео, да се протурање вести може чинити и путем штампаних навода, а то је путем штампе, те исти не могу ни у ком случају потпасти под Закон о штампи и ако су учињена путем штампе, већ се иста имају расправити по својим специјалним прописима односно на њих ће се примењивати општи прописи кривичног законика, а за њихово гоњење прописи кривичног судског поступка — § 27 Зак. о сузб. нелојалне утакмице. Према овоме, не стоје ревизиони наводи да су овде у питању штампарски деликти и да има места примени чл. 73 зак. о штампи, већ су овде, према напред наведеном у питању деликти учињени проношењем вести путем штампе и на њих се по од. II § 42 Зак. о штампи имају лрименити прописи из закона о сузбијању нелојалне утакмице". За решавање призива, изјављеног иротиву пресуде судије појединца при окружном суду, изречене због дела из чл. 29 Закона о штампи, у смислу тач. 3 § 12 у вези од. II § 380 крив. суд. пост. надлежан је апелациони суд. (Решење Касационог суда у Београду од 8 децембра 1933 год. Кре. .952). Противу пресуде судије појединца при Окружном суду за град Београд, од 12 септембра 1933 год. Кшт. 54, изречене због дела из чл. 29 Зак. о штампи, изјавио је призив заступник приватног тужиоца. Апелациони суд у Београду, налази да је за расматрање овог призива надлежан Касациони суд, обзиром на прописе §§ 257 и 272 старог крив. суд. пост. који су остали у важности по чл. 10 Уводног закона којим се уводе у живот кривични законик, законик о кривичном судском поступку... Касациони суд у Београду, решењем својим од 8 децембра 1933 год. Кре. 952, нашао је, да је за расматрање овог призива надлежан апелациосуд, са разлога: „Из списа ове кривице види се, да је пресуду по овом оптужењу, донео судија појединац при Окружном суду за град Београд а по од. I § 390 Ксп. противу пресуде судије појединца допуштен је призив. Па како је у овом случају изјављен призив противу пресуде судије појединца, то је у смислу тач. 3 § 12 у вези од. II § 390 крив. суд. пост. за решавање овог признва, надлежан апелациони суд. Ие стоји разлог апелационог суда, да је за расматрање овог предмета надлежан Касациони суд, с обзиром и на прописе §§ 257 и 272 старог крив. суд. пост. Ово с тога, што су прописи старог кривичног поступка, према чл. 9 Уводног закона којим се уводе у живот кривични законик, законик о кривичном судском поступку... престали да важе, још 1 априла 1931 год. на подручју Београдског апелационог суда, када је за ово подручје према чл. 1 Зак. о измени закона, којим се уводе у живот кривични законик... ступио на знагу нови судски кривични поступак. А то што су по чл. 10 тач. 1 пом. уводног закона остали у важности прописи п кривичном поступку, по закону о штампи од 6 августа 1925 год. не зиачи да су остале у важности одредбе старог крив. суд. поступка, већ само одредбе поступка које су предвиђене у самом Закону о штампи. Закон о