Branič

МОРО — ЂАФЕРИ

407

Моро-Ђафери прича о томе овај леп догађај: Дошао сам у сукоб са државним тужиоцем и у иајвећој љутини узвикнуо сам „Господине претседниче, ако ми се и даље буде стално^ сметало у мом бранилачком раду ја ћу напустити судску салу''. У том тренутку дигао се Ландри и са гестом као да скупља своје ствари ; рекао је: „Жалим, али у том случају морам и ја да одем". Дејство је било огромно. Никада Моро-Ђафери није видео озбиљне судије да се толико смеју, и у целој сали завладао је урнебес од смеха. Било је то на дан пре осуде Ландријеве на смрт. Када је државни тужилац тражио главу оптуженог, Ландри је одговорио да жали што нема две главе да их понуди државном тужиоцу, када се овај очигледно тако интересује за његову главу. Његова последња жеља пред погубљењем била је да га обрију, јер како је изјавио, желео је да умре у лепоти. Ландри није избегао судбини, али Моро-Ђафери је постигао, да створи од њега једну симпатичну и популарну личност, тако да су поротници, који су га осудили на смрт, потписали молбу за његово помиловање, која је од стране претседника Републике одбијена. Моро-Ђафери потиче из породице корзиканског порекла, али он је већ рођен у Паризу, где је његов отац био чиновник. Поноси се, што је рођен на Мормартру, извору досетке и духовитости. Био је чудо од детета. После навршене 20 године већ је био адвокат и сјајан говорник. Као адвокат доцније је двапута биран за посланика на листи радикалне странке и у парламенту се истакао до највећих претставника велике републиканске странке. Његове интерпелације и говори изазивали су увек највеће сензације. Тада су почеле противу њега кампање чак из иностранства. Због разних интрига 1928 год. није изабран и разочаран није хтео да постави своју кандидацију ни за последње изборе. На питање, да ли ће се још једном вратити политици, Моро-Ђафери је духовито одговорио: „Политика је као стара метреса; никада је се човек не може ослободити". Моро-Ђафери учествовао је у светском рату и био је дуже времена као резервни официр и на Солунском фронту, где нас је, учествујући у борбама за наше ослобођење, нарочито задужио. У велике бранилачке успехе Моро-Ђафери-а треба споменути његов рад као браниоца Жозефа Кајо-а у сензационалном државном процесу пред Сенатом, када је Клемансо затворио свог некадашњег једномишљеника. Моро-Ђафери је имао храбрости да предузме борбу са свемоћним Клемансо-ом и да се заузме за Кајо-а. Процес се завршио само изгнанством Кајо-а. Клемансо-у се није испунила жеља, да га пошаље на присилан рад. Недавно је Моро-Ђафери био бранилац у процесу противу жене светског хохштаплера Стависког, која је ослобођена. Она је била оптужена, да је знала за извршена кривична дела Стависког, а да га није пријавила. Моро-Ђафери је ослонио свој говор на следећи аргумент: „Она није отрчала полицији, да пријави оца своје деце. Из тог разлога скидам пред њом шешир. Да је отишла полицији, ја бих је пљунуо". Велики процес за који се сада Моро-Ђафери припрема, то је одбрана младог Гриншпана, који је убио саветника немачког