Branič

НЕКРОЛОЗИ

493

и оданим радом на Универзитету, а у тренутку смрти, присуством на погребу и говорницима који нису могли изостати. Пок. Ректор Јовановић, пре него што је предат Матери Земљи, почивао је на Универзитету, међу студентима и између славно палих студената, чија су имена записана на плочама у универзитетској аули. Студенти, професори и целокупно грађанство одали су дубоку пошту сенима ^ Ректора долазивши и клањајући се његовом одру, на коме је лежало његово измучено тело. Почасна студентска стража видно је обележавала, да су студенти пре свега најтеже погођени прераном смрћу уваженог Ректора, јер су у њему изгубили највећег свог добротвора. У тој општој жалости најтеже је пао бол тешко ожалошћене супруге и незбринуте ректорове деце, који, збрињавајући туђу децу, није стигао да види збринуту своју децу. Посмртни остаци пок. Ректора испраћени су до вечне куђе од огромно броја присутних, који су са највећом пажњом саслушали говоре г. Др. Станој>Недељковића, декана Пољопривредног факултета, у име Београдског Универа зитета, г. Др. Ђорђа Тасића, декана Правног факултета, у име Правног факултета, г. Ђорђа Митровића, професора Техничког факултета, у име Удружења универзитетских наставника, г. Др. Милана Жујовића, професора Правног факултета, у име Кредитне задруге универзитетских професора, г. Ратомира Радовановића, студента права, у име Удружења студентске омладине, г. Милана Матића, студента права, у име Радног одбора одладинских организација на Универзитету, а на гробљу говор г. Др. Милете Новаковића, професора Правног факултета, у име колега са Правног факултета, генерала г. Ђура Јосиповића у име друштва ,,Гајрет"иг. МихаилаРадомана, студента права, у име студената права. Једна студенткиња истакла је напор пок. Ректора, који је уродио плодом, за збрињавање студенткиња. У немогућности да наведемо све говоре, навешћемо само један део из говора г. Др. Ђорђа Тасића, декана Правног факултета, који је, говорећи у име Правног факултета, између осталог рекао следеће: „Наш Правни факултет, који по слози и осећањима који међусобно везују његове чланове, чини једну малу породицу, искрено и болно је дирнут смрћу Др. Јовановића, јер губи доброг друга и пријатеља и драгоценог сарадника. Др. Драгослав Јовановић је највећи број година провео на Универзитету, најпре као асистент, и затим, после прекида од неколико година за које време је радио у Министарству финансија где је постигао ранг начелника министарства, као професор. Поред многих чланака објавио је и две књиге: ;,,Појам закона" и „Доношење закона", од којих је прва чинила његову докторску дисертацију. Обадва ова дела, по брижљивости, са којом су рађена и по материјалу, који садрже, спадају у она дела која се не могу у обрађивању српског и југословенског уставног права никако мимоићи. Драгослав Јовановић припада типу чистих правника, које занима право као такво и који имају смисла за формалне моменте (тако ће се он, на пример, одлучити за формални појам закона). Са овим особинама, он је могао — у периоду када социологија и филозофија продиру све више у право, а нарочито уставно, на нашем факултету да служи срећно као опомена да се не претерује у томе и не заборави ни правна страна и правни проблеми. Он се највише бавио позитивним правом. Оно што је одликовало његове радова, то је минициозност готово филигранска и велика опрезност у закључивању, јер је превртао и окретао питање са свих могућих страна да не би ништа пропустио. Драгослав Јовановић одлази из живота рано, у 53 години живота и оставља за собом супругу и троје деце, којој треба још, и тек сада, потпора оца. Ми смо могли да назремо, више пута, са колико је топле љубави био везан за своју породицу". Слава пок. Др. Драгославу Б. Јовановићу, професору Правног факултета и ректору Београдског Универзитета! Др. Ва&ан О. Бпагојеваћ, адвокат