Branič

494

„Б Р А Н И Ч*

■Ј Теодор-Теја Богатинчевић Сасвим неочекивано, онда када смо се најмање надали, на дан 12 јула 1939 год., изгубили смо нашег ретко симпатичног и доброг друга, увек ведрог и расположеног Теодора-Теју Ботинчевића. На ратне напоре, који су оставили видног трага на организму иначе снажног пок. Теје, дошли су напори у вези са тешким адвокатским позивом, те ,је трошно тело овог опште уваженог човека и адвоката најзад подлегло напорима у 52 годиии,. Испраћени од својих другова и многобројног грађанства земни остатци овог нашег доброг друга предати су матери земљи 14 јула 1939 год. У име Адвокатске коморе у Београду са пок. Тејом опростио се је заменик претседника г. Милан Живадиновић, адвокат из Београда следећим говором: „Поч. Теодор-Теја Богатинчевић, родио се у Београду 22 маја 1887 год. у угледној породици поч. Алексе Богатинчевића. Основну школу и гимназију са матуром свршио је у Београду а Правни факултет у Женеви. По свршеном школовању пок. Теја ступио је прво као писар суда у државну службу. У светском рату поч. Теја је активно учествовао и после задобијене ране заробљен је од стране непријатељске војске. У мучном ропству, Теја је корисно послужио нашој националној ствари оснивајући са неколико другова интелектуалаца гимназију коју су посећивали наши омладинци из заробљеништва. По повратку у Београд, поч. Теја, и ако оронулог здравља, бира један од најтежих позива, одаје се адвокатури и у исто време активно учествује у обнављању Удружења јавних правозаступника за Србију и Црну Г ору. Огромни задаци су тада били пред овом сталешком установом и она је, према својим моћима, у то време доста учииила за адвокатски сталеж. Ценећи истрајност и велико интересовање поч. Теје за Удружење, скупштина га једногласно бира за свога члана управе на састанку од 26 јуна 1924 год. Приликом конституисања, Теја је изабран за благајника, а потом је стално на скупштинама биран за члана Управног или Надзорног одбора све до образовања Адвокатске коморе у Београду. У Комори поч. Теја није активно учествовао, али је зато забележен као један од њених најуреднијих чланова у испуњавању дужности и прописаних обавеза. * Поч. Теја је умро на послу као расни адвокат и не дочекавши 6 септембар 1939 године да скромно, какав је по природи био, прослави своју двадесетогодишњицу. Смрт Тејина нас жалости, али не изненађује. Тежак и напоран посао адвоката све више празни наше редове и ево, где у јулу месецу ове године ми сахрањујемо седмог адвоката са гериторије Београдског апелационог суда, од којих петога из Београда. Опраштајући се, као заменик претседника, у име Одбора Адвокатске коморе у Београду, молим поштовану породицу да изволи примити наше искрено саучешће са утехом да је поч. Теја оставио лепу и светлу успомену, а теби, драги Тејо, нека је вечан помен међу нама. Слава ти!" Затим је у име другова из грађанства и резервних официра евоцирао светлу успомену пок. Теје као човека, грађанина, резервног официра и борца за Отаџбину г. Душан Шијачни, новинар, истичући врлине нашег покојника и његову уобичајену скромност. У пок. Теји потписати губи одличног друга и пријатеља, па придрУ' жујући се општој жалости адвоката и адвокатског реда за прераним губитком нашег друга Теје, овим молим неутешену супругу, сестру и осталу родбину, да приме најдубље саучешће. Слава пок. Теодору-Теји Богатинчевићу, адвокату и резервном судском капетану I класе! Д-р Видан О. Благојевић, адвокат