Branič

632

,Б Р А Н И Ч*

доспелости, пошто о томе постоји празнкна у закону. А у случајевима сукоба између духа и текста закона једини је излаз да се текст протумачи или измени или допуни. И кад је већ законодавац учинио један изузетак о изискивању протеста због непријема, — онда тај изузетак треба проширити и на овај случај и допунити одредбу § 91 м. з., јер законодавац је дужан да учини све што треба да се сва лица која су несталу меницу потписала одрже у обавези, иначе би амортизант одлуком стекао мање права но што их је имао по несталој меници, а и то је противно основним начелима о амортизацји исправе. Ову допуну треба учинити у толико пре, што се у мотивима комисије признаје да амортизацији менице није обраћена довољна пажња. А то је потврдила и друга комисија при изради новог пројекта, која је ствар поправила, али само упола т. ј. за менице протестиране пре нестанка, а за непротестиране оставила и даље отворено питање. III. Неки писци, увиђајући неправду која се чини амортизанту ослобођењем регресних дужника, препоручују да би се амортизант могао помоћи на тај начин што би изискао дупликат менице и по њему подигао протест због неисплате, па на основу одлуке о амортизацији првога примерка и протестираног дупликата да подигне тужбу против регресних дужника. Тако то питање схвата и немачка пракса. Међутим и ово изискивање дупликата има својих незгода јер: а) ако доспелост пада ускоро после нестанка менице (нпр. ако је меница послата поштом ради протестирања, па је успут нестала) онда амортизант нема времена ни могућности да благовремено изиште дупликат. б) По § 63 мен. зак. дупликат се може изискати кад је у несталом примерку било означено да је то „прва меница". Јер, ако је место за ознаку броја примерка остало неиспуњено, сматра се, да се издавалац оградио од обавезе за издавање дупликата, те се дупликат не може тражити. в) По мишљењу Шт. Штранца (XIII. стр. 705) дупликат може тражити само онај индосантар у чијим се рукама налази први примерак, јер за овакав случај одлука о амортизацији не може да замени оригиналну меницу. Према томе ни тражење дупликата не може да попуни ову законску празнину.

Најзад, питање је може ли се на основу § 257 в. п. тражити издање нове менице на место амортизиране? О томе Шт. Штранц (стр. 705) изречно вели: погрешно сматра Јакоби, да амортизант може на основу одлуке о амортизацији тражнти нову меницу. Јер законска одредба о издавању нове исправе односи се на поједине врсте дугорочних исправа, као што су акције, уложне књижице и т. д. За менице важе одредбе меничног закона. И кад мен. зак. има нарочиту одредбу о дупликатима менице, онда се не може преко тога да тражи још и издање нове менице. Од овога се изузима једино случај амортизације бланко менице, јер она